Наредник и дезертер

Прича је у својој бизарности посве америчка, и дирљива и страшна и жалосна. Младић из дубоке америчке провинције зване Ајдахо, ког су родитељи образовали у изолацији породичног дома уместо да га шаљу у државну школу, желео је две ствари: да доживи авантуре у далеком свету и да буде од помоћи незнанцима. Француска Легија странаца, којој се прво обратио, одбила га је без оклевања чим су чули наивна, дечачка објашњења о жељи да помогне несрећним људима у далеком свету. Али је зато професионална америчка војска примила Боуа Бергдала у своје редове и послала га да „помаже” народу Авганистана.

Убрзо се горко разочарао. Његове поруке оцу сведоче о гађењу према америчком начину ратовања. Редов Бергдал је мислио да ће његов задатак бити да се бори за „срце и душе” авганистанског народа: у ту сврху се потрудио и да научи пашту језик. Кући у Ајдахо је писао: „Овим људима треба помоћ, али уместо тога им најумишљенија земља света говори да су нико и ништа, да су глупаци, да не умеју да живе... на блатњавој цести им згазимо дете тенком, ругамо им се у лице и забавља нас то што не разумеју да их вређамо. Америка је ужасна и одвратна”.

Отац му је поручио да ради по савести и Бергдал је војном поштом послао кући личне ствари и једне се ноћи запутио у планине. Кад га ујутро није било у бази, претпостављени су из његове приватне кореспонденције и других трагова брзо схватили да је дезертирао, али су кренули у потрагу за њим као да је народни херој. Док га је тражила, америчка војска га је два пута унапредила па је од редова постао прво водник, а затим и наредник. Према неким изворима, у трагању за њим погинуло је шест, а можда и осам америчких војника.

Бергдал је пао у руке талибана чим је напустио базу. Нису поверовали да је хтео да „помогне”, па су га пет година користили као ратни плен помоћ ког су се на крају докопали петорице својих високих функционера затворених у злогласној америчкој бази Гвантанамо на Куби. Преговори о размени трајали су пет година. Кажу да Хилари Клинтон за свог мандата није желела да потпише споразум који је омогућио да се Бергдал врати кући, али Џон Кери јесте. Америчка десница сада распиње Барака Обаму на политичком крсту: кажу да је председник прекршио Реганов завет да Америка не преговара са екстремистима. Али огорчени су и војници који наредника сматрају издајником.

Можда иза свега стоји само политика, јер Америка иза леђа Карзаија прави дил са талибанима како би бесмислени рат у Авганистану прогласила успешним (mission accomplished).

А можда је Барак Обама на крају урадио нешто чиме је зарадио макар делић оне Нобелове награде за мир која му је незаслужено додељена још 2009. Мада би редов Бергдал имао више права на то признање.