Narednik i dezerter

Priča je u svojoj bizarnosti posve američka, i dirljiva i strašna i žalosna. Mladić iz duboke američke provincije zvane Ajdaho, kog su roditelji obrazovali u izolaciji porodičnog doma umesto da ga šalju u državnu školu, želeo je dve stvari: da doživi avanture u dalekom svetu i da bude od pomoći neznancima. Francuska Legija stranaca, kojoj se prvo obratio, odbila ga je bez oklevanja čim su čuli naivna, dečačka objašnjenja o želji da pomogne nesrećnim ljudima u dalekom svetu. Ali je zato profesionalna američka vojska primila Boua Bergdala u svoje redove i poslala ga da „pomaže” narodu Avganistana.

Ubrzo se gorko razočarao. Njegove poruke ocu svedoče o gađenju prema američkom načinu ratovanja. Redov Bergdal je mislio da će njegov zadatak biti da se bori za „srce i duše” avganistanskog naroda: u tu svrhu se potrudio i da nauči paštu jezik. Kući u Ajdaho je pisao: „Ovim ljudima treba pomoć, ali umesto toga im najumišljenija zemlja sveta govori da su niko i ništa, da su glupaci, da ne umeju da žive... na blatnjavoj cesti im zgazimo dete tenkom, rugamo im se u lice i zabavlja nas to što ne razumeju da ih vređamo. Amerika je užasna i odvratna”.

Otac mu je poručio da radi po savesti i Bergdal je vojnom poštom poslao kući lične stvari i jedne se noći zaputio u planine. Kad ga ujutro nije bilo u bazi, pretpostavljeni su iz njegove privatne korespondencije i drugih tragova brzo shvatili da je dezertirao, ali su krenuli u potragu za njim kao da je narodni heroj. Dok ga je tražila, američka vojska ga je dva puta unapredila pa je od redova postao prvo vodnik, a zatim i narednik. Prema nekim izvorima, u traganju za njim poginulo je šest, a možda i osam američkih vojnika.

Bergdal je pao u ruke talibana čim je napustio bazu. Nisu poverovali da je hteo da „pomogne”, pa su ga pet godina koristili kao ratni plen pomoć kog su se na kraju dokopali petorice svojih visokih funkcionera zatvorenih u zloglasnoj američkoj bazi Gvantanamo na Kubi. Pregovori o razmeni trajali su pet godina. Kažu da Hilari Klinton za svog mandata nije želela da potpiše sporazum koji je omogućio da se Bergdal vrati kući, ali Džon Keri jeste. Američka desnica sada raspinje Baraka Obamu na političkom krstu: kažu da je predsednik prekršio Reganov zavet da Amerika ne pregovara sa ekstremistima. Ali ogorčeni su i vojnici koji narednika smatraju izdajnikom.

Možda iza svega stoji samo politika, jer Amerika iza leđa Karzaija pravi dil sa talibanima kako bi besmisleni rat u Avganistanu proglasila uspešnim (mission accomplished).

A možda je Barak Obama na kraju uradio nešto čime je zaradio makar delić one Nobelove nagrade za mir koja mu je nezasluženo dodeljena još 2009. Mada bi redov Bergdal imao više prava na to priznanje.