Најважније је веровати у себе

Срели смо се за време његовог кратког боравка у Београду јер у Италији тренутно ради на најновијем рељефу "После кише". Ово дело (у белом мермеру) једно је од 12 пројеката изабраних на недавном интернационалном конкурсу које је италијанско Министарство за инфраструктуру и транспорт расписало за уређење јавних простора. Чпајков рад је изабран за локацију у згради Министарства унутрашњих послова.

– Јавни конкурси за уређење простора леп су обичај који Италијани одавно негују. Зато је мој долазак у Италију имао чисто професионалне мотиве. Настанио сам се у Пјетрасанти (на италијанском "свети камен"), месту које са оближњом Караром чини "Меку за скулпторе". Нисам емигрантског карактера, нити сам икад пожелео да будем емигрант. Све је почело од мог студентског боравка у великим иностраним студијима у којима су радила позната уметничка имена. Тада сам осетио амбијент успешних, и ментално доживео њихов простор.

Схватио је да ништа није недостижно и да су поред квалитета који се подразумева, важне и околности. На својој кожи проверио фразу "бити у право време на правом месту". А онда су уследили стваралачки и лични изазови…

– Најважније је веровати у себе и издржати. Издржати све ограде које вас с времена на време спутавају, око вас или у вама. Издржати у послу, у идеји, издржати опречна мишљења и сва будућа искушења. Издржати да останете у професији. Да водите своју мисао на дуже време. Да верујете у то што радите јер је уметност као религија. Притом, да знате шта хоћете и да имате шта да кажете.

Дела Горана Чпајка расута су по целом свету. Менаџерске послове одавно је препустио галеристима и агентима које има у Италији, Шведској, САД, Азији. Скице им шаље мејлом, даља промоција је њихова брига.

– У Италији нема, као код нас, уметничких удружења која би окупљала велики број чланова и решавала њихов социјални статус или питање уметничких атељеа. Тамо се сматра да сваком човеку треба дати пецаљку а не рибу на тањиру. Да не би изгубио мотив за рад, каже Чпајак.

Мотив којем се од младалачких дана наш саговорник увек враћао била је сенка, те је и сачинио серију скулптура-сенки.

– Сенка као знак постојања. Чим нешто има сенку значи да постоји. Објекти остају исти а њихове сенке се мењају, наводи скулптор не искључујући да је реч о оној исконској уметничкој потреби за сопственом печатом ("сенком"), делом иза себе.

Поред сенке као лајтмотива у скулптурама, рељефа као дисциплине која му највише одговара, Чпајак нам је поверио још једну своју пасију с обзиром на то да се границе посла и хобија код уметника увек некако преплићу. Годинама већ сакупља старе алатке за клесање које су, на неки начин, и саме постале скулптуре.