Ираку прети распад

Светски полицајац је матиран: Блицкриг терористичке организације ИСИЛ – Исламска држава Ирак и Левант – у Ираку изненадио је цео свет а изгледа највише Сједињене Америчке Државе. Светски полицајац остао је матиран, готово без речи посматрајући како је власт у држави на Тигру и Еуфрату немоћна пала на колена после удара џихадиста у црним одорама. Власт коју је устоличила и неговала америчка рука.

Ирак је последњих деценија имао резервисано место на листи најважнијих светских вести. Углавном због ратова и насиља. Тако се догодило и овог пута. Ратници ИСИЛ-а појавили су се изненада, ударили жестоко и, преко ноћи, освојили трећину ирачке територије. У њихове руке пао је и други по величини град у Ираку – Мосул. Светски медији скоро да нису успели да утврде шта је ИСИЛ а борци ове организације стигли су на стотинак километара од Багдада.

Када се најновија ратна прашина у Ираку мало слегла на на светлост дана почеле су да избијају детаљи који указују да се на Средњем истоку дешава нешто заиста озбиљно. Испоставило се, на првом месту,  да ИСИЛ у свом ратном походу није сам, да има подршку већег дела ирачких сунита који су страшно незадовољни – осећају се заправо угрожени – владавином већинских шиита. Поједини медији закључују да је у Ираку заправо избила сунитска побуна.

Откривено је да ИСАЛ и њихови савезници, сунитска племена на северу Ирака нису сами, да имају моћну подршку у иностранству. Пре свих то су Саудијска Арабија и заливске државе: Катар, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати. Државе у којима, гле чуда, сунити имају власт. Ирачки шиити у овом изненадном одмеравању снага добили су моћног савезника – суседни Иран. Из једноставног разлога, тамо су шиити у већини. И најновија ирачка ратна трагедија добила је другачију, неупоредиво опаснију димензију: претворила се у надметање, додуше незванично, Саудијске Арабије и Ирана.

А онда су у причи појавили Курди. Народ „разбацан“ у Сирији, Турској, Ираку и Ирану, добио је одједном шансу да можда оствари вековни сан – добије сопствену државу. Курди у овој „игри“ имају најјачи адут, њихове труп данас су најмоћнија војна сила у Ираку.

И ситуација је, после десетак дана ратовања доживела усијање. Некако најјаснија дефиниција онога што се догађа на Средњем истоку стигла је из Берлина.

„ Ситуација у Ираку страховито је опасна и екпслозивна. Ако се не пронађу добра решења Ирак ће се, као држава, распасти“, поручило је министарство иностраних послова Немачке.

А светски полицајац још прстом није мрднуо да реши ирачки проблем који је сам „закувао“. Обама размишља. Нема доброг решења у трагању за одговором на питање: како се умешати. Вратити америчке војнике у Ирак? Употребити ратну авијацију? Гађати црне ратнике „дроновима“? Ангажовати стране плаћенике? Натерати савезнике да обаве војни посао у Ираку? Покренути преговоре?

После неколико дана ишчекивања из Вашингтона је стигао први одговор. САД шаљу у Багдад око 300 војних саветника а председник Барак Обама изразио  је спремност да одобри „циљане и прецизне војне акције“. Када и где, нова су питања без одговора у овој епизоди ирачких ратовања.

Пре четири године САД су помпезно напустиле Ирак хвалећи се како је демократија успешно „пресађена“, држава сређена, армија обучена ... Данас све те хвалисаве приче, у судару са реалним догађајима, изгледају јадно. За Американце и њихову мисију у Ираку сигурно важи онај познати београдски графит - „џабе сте кречили“.

Планета несигурна за живот: Организа ција УН за помоћ избеглицама (УНХЦР)  објавила је драматичан извештај за 2013. годину. Драматичан јер се у њему налазе бројке које показују да је живот све несигурнији на нашој планети.

Лане је број избеглица у свету повећан за чак шест милиона – на  укупно 51,2 милиона. Толико људи на свим меридијанима морало је да напусти своје домове и сада живи на неком другом месту.

Од укупног броја избеглица 16,7 милиона напустило је домовину, 33,3 милиона потражило је спас у неком безбеднијем крају своје земље, 1,2 милиона тражи азил. Свака друга избеглица на планети је дете.

Најчешћи разлози за одлазак у избеглиштво су рат и насиље. Најбољи пример је Сирија. Због грађанског рата 2,47 милиона људи напустило је земљу, 6,5 милиона преселило се у неки мирнији део земље.

На листи држава које су примиле највише избеглица порво место заузима Пакистан. Ова држава привремени је дом за 1,6 милиона избеглица, углавном из Авганистана. Следе Иран, Либан, Јордан, Турска, Кенија, Чад,

Етиопија ...

Стручњаци УН процењују да ће број избеглица и даље расти. Због сунитске побуне у Ираку, на пример, око 600 хиљада људи избегло је из ратне зоне на територију коју контролишу Курди. Због кризе у Украјини неколико десетина хиљада људи отишло је у Русију.

Насупрот овој, милионској армији избеглица, стоји податак УНХЦР који је даје повода за оптимизам. Прошле године у своју домовину вратило се тек 414 600 избеглица.