Пустињска луталица

Исконска жеља сваког човека је да путује. Али за разлику од „слабијег пола” који је у том погледу далеко рационалнији и унапред зна куда би и како да се дене, код мушкараца и сама реч – путовање – изазива посебан осећај. Јер у питању није проста промена места боравишта. Реч је пре свега о потрази за – апсолутном слободом. Како рече један аналитичар: „Пустиња представља празнину, тишину, као у космосу. Та празнина је скривена слика самог Бога.“

Овакав осећај не ограничава ни старосно доба ни социјални статус. Једноставно, прави и основни изазов је бити усамљен, препуштен нагонским осећајима које инспирише простор кроз који се путује. Управо као што то чини јунак композиције о којој је у данашњој рубрици реч.

Усамљеност наводи човека да дубоко задре у сопствену душу, да се сети почетака, живота и будућности која га тек чека. А да ли за усамљеништво постоји бољи простор од ширине песковите пустиње, ту и тамо оплемењене ретким биљкама, птицама, стенама и сличним, а све то окружено удаљеним планинским венцима.

Или, како би рекао песник: „Океан је пустиња, са својим подводним животом, и перфектним заклоном одозго.”

Композицију „Безимени коњ” („A Horse with No Name”) написао је Дјуи Банел, а оригинално је снимљена и издата 1971. у изведби групе „Америка”. Био је то њихов први и најуспешнији сингл који је у врло кратком року завладао листама најслушанијих и у САД и шире.

Пре но што је понуђена публици композиција је носила назив „Пустињска песма”. Банел је инспирацију затражио у делима великог сликара Салвадора Далија, као и у сећањима из детињства, када је са оцем путовао кроз пустиње Аризоне и Новог Мексика.

Коначан снимак направљен је у „Трајдент студију” у лондонском Сохоу и издат је као сингл са три композиције у Великој Британији, Ирској, Француској, Италији и Холандији. Реч је о типичној акустичарској композицији одсвираној на гитари са 12 жица што јој даје посебну пуноћу, која лако улази у ухо и има рефрен који се брзо памти.

Интересантно је да је „Безимени коњ” забрањен за емитовање на појединим америчким радио-станицама пошто је, како се тумачило, асоцирао на употребу опојних дрога. Између осталог и због тога што се реч „horse” користи као синоним за хероин. Ипак, песма је убрзо доспела међу 100 „Билбордове” листе најслушанијих, а албум на којем се нашла лако је достигао платинасти тираж.

Интригантан је и податак да су многи када су први пут чули „Безименог коња” помислили да је њен аутор чувени Нил Јанг. „Сећам се да је готово свако на прво слушање био уверен да то пева Нил Јанг”, објашњавао је једном приликом Банел и додао: „Додуше никада нисам порицао чињеницу да сам једно време био под великим утицајем његовог стваралаштва.”

Групу „Америка” сачињавали су Дјуи Банел као водећи вокал и свирач акустичне гитаре, Гери Бекли, пратећи вокал који је користио и гитару са 12 жица, и басиста и други пратећи вокал Ден Пик. Сва тројица били су деца америчких војника који су свој војни рок служили у Уједињеном Краљевству. На снимањима и концертима придруживали би им се бубњар Ким Хоуворт и перкусиониста Реј Купер.

Нумера „Безимени коњ” често је коришћена у филмовима, рекламама и сличним приликама, па и у једној епизоди „Симпсона” и у филму „Добро јутро, Вијетнаме” из 1987, а исте године ју је за свој албум снимио дански рок бенд „D-A-D”.

Како је написао један обожавалац „Америке“: „Реч је о некој врсти слободног лутања мисли без конкретне идеје или форме за разлику од већине других песама. Таква усамљеност је освежавајућа. Речи формирају одређен закључак, али чак и то нема никакву важност... Одлучите сами на који начин желите да утиче на вас.”

Други се, опет, бави називом – „Безимени коњ” и каже: „Подсећам, лик у песми после девет дана пушта коња да иде слободно куда хоће. И уколико неко други постане његов власник неће знати како се зове, пошто сам коњ ни на који назив неће реаговати као на познат. Давање имена само би збунило новог власника и дефинитивно и коња. Зато, можда је и најбоље што главни протагониста свог четвороножног сапутника није ни именовао.”

Безимени коњ

Током првог дела путовања

Сагледавао сам цео живот

Гледао сам биљке, птице, камење и слично

Такође и песак и планинске венце

Прво што сам срео, била је мува која је зујала

И небо без облака
Врућина је била несносна, а тло исушено

Али ваздух је био пун звукова

Јахао сам пустињом на безименом коњу

Осећао сам се лепо далеко од кише

У пустињи човек се сети сопственог имена

Пошто нема никога ко би му нанео бол

После два дана под пустињским сунцем

Кожа је почела да ми црвени

Након три недеље уживања у пустињи

Потражио сам речно корито

А прича казује да је ту текла река

Растужила ме помисао да је више нема

Јахао сам пустињом на безименом коњу

Осећао сам се лепо далеко од кише

У пустињи човек се сети сопственог имена

Пошто нема никога ко би му нанео бол

Девет дана касније, пустио сам коња да иде слободно

Јер пустиња се претворила у море

Биле су ту биљке, птице, стене и слично

И песак и планински венци

Океан је пустиња, са својим подводним животом

И перфектним заклоном одозго

Испод градова лежи срце од стене

Али од људи не очекуј љубав

И тако, јахао сам пустињом на безименом коњу

Осећао сам се лепо далеко од кише

У пустињи човек се сети сопственог имена

Пошто нема никога ко би му нанео бол

Ла, ла, ла, ла, ла...