Космајац у магли

Космајац напустио Србију. Новинари тврде,а полиција се не изјашњава. Послом? Из страха? На годишњи одмор? Тај словачки држављанин (има пасош те државе) никада није хапшен,а живи у Београду услед „недостатка доказа”. О њему се међу новинарима шире приче да не користи мобилни телефон, не гледа телевизију, не вози ауто, само понекад седне на скутер. У Црну Гору је, ипак, отишао џипом. И док су се по кулоарима могле чути многе романсиране приче о најпаметнијем човеку подземља, полиција је углавном ћутала. Иако је у полицијске документе ушао на највећа врата, када се нашао у полицијском бестселеру „белој књизи“ из 2001. године као високопозиционирани „бос“ и организатор криминалне групе која се бави кријумчарењем дрога.

Ако га полиција има на оку више од деценије изна му послове и место у нарко-хијерархији, откуд онда та невероватна заборавност истражних органа, болећива аболиција таквог човека. Логика и здрав разум, укрштени са оним што полако испливава о раду овог „стуба државе”, воде ка одговору који може да се есенцијално сведе само на једну, кратку реч – спрега.Дефиниција организованог криминала јесте баш у тој речи – да он може да постоји и опстане једино у спрези са државним врхом. Како? –то је већ питање модалитета и само доказује да је реч омного попречних и испреплетаних веза које функционишу док има добити. Интерес изнад свега.

Правећи „беле књиге“ од 2001. године, у више наводно допуњених и освежених издања, које ето „процуре“ до медија, случајно или мање случајно, полицајци с прљавим значкама и остали високи функционери стално су подгрејавали „ринглу“ не би ли држали примат и остали у високопрофитабилном послу. Ако и никакве нове беле књиге нису писане после 2001. године, челни људи српског криминала су, изгледа, добро плаћали да не уђу у те фиктивне књиге. Све гласнија прича о цурењу информација из врха МУП-а само може да потврди колико су појединци трговали оперативним и другим подацима. И извлачили из фиока „аргументе“ по потребии према оном клишеу „добар полицајац лош полицајац“ . Типовани криминалци су знали да се обе улоге своде на исто „плати ћутање“. До нове прилике. Мрвице су добијали и понеки представници седме силе јер „апарат“ не би функционисао ако не би у ваздуху висила претња да ће све да се „обелодани“. 

Премијер је залуд критиковао високе полицајце, они су погнули главе, а министру полиције остало је само да каже да знају где је и да раде на његовом лоцирању.Ако се буде срео са српским правосуђем, не треба се изненадити ако на насловне стране дође још ананаса, кивија и разних егзотичних надимака. И да опеттражимо сви, акцијашки, новог великог нарко-боса. А не његове политичко-полицијске заштитнике.