Сва имена

Долази 27. јуни, дан када је, пре сто година, Софија под руку са надвојводом Фердинандом, долазећи у провинцију Босну Сребрену, у Сарајеву посетила самостан Св. Анте. Заљубљени пар се, на посебно за њих сазданим клецалима, помолио. Иако племкиња нижег рода, као Пепељуга, Софија дубоко у својој петој деценији (47) је блистала... Сутрадан, у недељу, 28. јуна, док се колона аутомобила кретала кроз шехер обалом Миљацке, код ћуприје Ћумурије, на њих је бачена ручна бомба. Нису се обазирали, неповређени отишли су у Вијећницу, одатле низводно где их је на Латинској ћуприји чекао Гаврило Принцип, а мост је, касније, по њему добио име. (Их, колико пута смо ми, сарајевска деца у Титово време замишљајући себе као атентатора, стајали на том месту тик уз зид Музеја Младе Босне на коме су у асфалт била утиснута мала стопала).

Кад-тад, нешто пукне и чује се прасак. Није потребан Аријаднин конац за поглед у лавиринт прошлости.

Мића, Папаја, Шешељ, Гаврило Принцип и мистериозни Космајац су главни ликови.

Овај текст у ,,Погледима” могао би комотно да се наслови: „Сва имена“ aко би се цитирао или, пак, плагирао наслов романа Хосе, Хозе или Жозе Самарага

Шекспир у Чортановцима, пуцњи на Миљацки и Ресавска школа су теме у жижи. Бирократски ум узноси протагонисте за које се сматра да више вреде и делују урнебесно и озбиљно.

Трулеж се помаља и „Глоб“ поставља питање „бити ил не бити “ на својој турнеји у региону.

После представе у позоришту „Глоб“, у Шекспириво време, записано је двадесетак редова, а остала је и шала да Шекспир није познавао географију па је радњу своје драме поставио на обалу у Чешку, а она нема море.

Професор др Војислав Шешељ један је од, ако памћење не вара, првих страдалника који је као најмлађи доцент Факултета политичких наука у Сарајеву проглашен као идејно-политички неподобан због тога што је указао на преписивачку делатност. Заподенуто је све за кафанским столом и пренело се на јавну политичку сцену. Магистарски рад Бране Миљуша окарактарисан је као ресавска школа, али је страдао др Шешељ, који тада, 1982. није био толико познат, па је његово презиме у „Политици“ у извештају мене млађаног дописника, погрешно одштампано као Шешлија.

Надомак руке, ока и уха су песме, од Шабанове до оне из филма ,,Монтевидео”, као и дотле колико Бјелин филм или серија иду трагом некада вољене ТВ серије Малог Маринка, „Мало мисто“.