Sva imena

Dolazi 27. juni, dan kada je, pre sto godina, Sofija pod ruku sa nadvojvodom Ferdinandom, dolazeći u provinciju Bosnu Srebrenu, u Sarajevu posetila samostan Sv. Ante. Zaljubljeni par se, na posebno za njih sazdanim klecalima, pomolio. Iako plemkinja nižeg roda, kao Pepeljuga, Sofija duboko u svojoj petoj deceniji (47) je blistala... Sutradan, u nedelju, 28. juna, dok se kolona automobila kretala kroz šeher obalom Miljacke, kod ćuprije Ćumurije, na njih je bačena ručna bomba. Nisu se obazirali, nepovređeni otišli su u Vijećnicu, odatle nizvodno gde ih je na Latinskoj ćupriji čekao Gavrilo Princip, a most je, kasnije, po njemu dobio ime. (Ih, koliko puta smo mi, sarajevska deca u Titovo vreme zamišljajući sebe kao atentatora, stajali na tom mestu tik uz zid Muzeja Mlade Bosne na kome su u asfalt bila utisnuta mala stopala).

Kad-tad, nešto pukne i čuje se prasak. Nije potreban Arijadnin konac za pogled u lavirint prošlosti.

Mića, Papaja, Šešelj, Gavrilo Princip i misteriozni Kosmajac su glavni likovi.

Ovaj tekst u ,,Pogledima” mogao bi komotno da se naslovi: „Sva imena“ ako bi se citirao ili, pak, plagirao naslov romana Hose, Hoze ili Žoze Samaraga

Šekspir u Čortanovcima, pucnji na Miljacki i Resavska škola su teme u žiži. Birokratski um uznosi protagoniste za koje se smatra da više vrede i deluju urnebesno i ozbiljno.

Trulež se pomalja i „Glob“ postavlja pitanje „biti il ne biti “ na svojoj turneji u regionu.

Posle predstave u pozorištu „Glob“, u Šekspirivo vreme, zapisano je dvadesetak redova, a ostala je i šala da Šekspir nije poznavao geografiju pa je radnju svoje drame postavio na obalu u Češku, a ona nema more.

Profesor dr Vojislav Šešelj jedan je od, ako pamćenje ne vara, prvih stradalnika koji je kao najmlađi docent Fakulteta političkih nauka u Sarajevu proglašen kao idejno-politički nepodoban zbog toga što je ukazao na prepisivačku delatnost. Zapodenuto je sve za kafanskim stolom i prenelo se na javnu političku scenu. Magistarski rad Brane Miljuša okaraktarisan je kao resavska škola, ali je stradao dr Šešelj, koji tada, 1982. nije bio toliko poznat, pa je njegovo prezime u „Politici“ u izveštaju mene mlađanog dopisnika, pogrešno odštampano kao Šešlija.

Nadomak ruke, oka i uha su pesme, od Šabanove do one iz filma ,,Montevideo”, kao i dotle koliko Bjelin film ili serija idu tragom nekada voljene TV serije Malog Marinka, „Malo misto“.