Зашто ревизија?

Да ли се у Ср­би­ји пре­те­ра­ло са ре­а­го­ва­њем на је­дан тренд исто­ри­о­граф­ске ре­ви­зи­је оце­на о ствар­ним узро­ци­ма ра­та и за­ме­ном по­во­да за „од­луч­ни” узрок ра­та? Да ли је реч о мар­ги­на­ли­ја­ма или ата­ку на исто­риј­ску свест Евро­пља­на па и ши­ре?

Осе­тљи­вост, сма­тра­мо с пра­вом, тре­ба да има ме­ста у на­шој по­ли­тич­кој кул­ту­ри па и по­во­дом ова­квих, на­о­ко „мар­ги­на­ли­ја”.

За­што? Јед­но­став­но, ни­је пр­ви пут да се од де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка оба­вља се­лек­тив­на стиг­ма­ти­за­ци­ја јед­не на­ци­је за све учи­ње­но, а још ви­ше не­у­чи­ње­но. Про­из­во­ди­ла се „сли­ка дру­гог” то­ли­ко јед­но­стра­на и сте­ре­о­тип­на да су по­сле ње сва­ка по­ли­тич­ка ак­ци­ја или уце­на (па и рат) пре­ма та­квом „па­ри­ји” до­ла­зи­ли као не­што са­мо­ра­зу­мљи­во и у свет­ској јав­но­сти при­хва­тљи­во.
Већ су ра­них де­ве­де­се­тих пр­ва из­да­ња „Бал­кан­ских ду­хо­ва” Ро­бер­та Ка­пла­на уте­ме­љи­ла да­на­шње ре­ви­зи­је по ко­ји­ма је за из­би­ја­ње Пр­вог свет­ског ра­та кри­ва Ср­би­ја и Бал­кан, а та „бал­кан­ска мр­жња” од­луч­но је ути­ца­ла на Хи­тле­ра да офор­ми сво­је ста­во­ве, ето где је ко­рен два свет­ска ра­та ка­ко је и на­пи­сао је­дан ано­ним­ни пи­сац Клин­то­но­вих го­во­ра: – Два свет­ска ра­та по­че­ла су на Бал­ка­ну.

Не­ка­да мла­ђи исто­ри­ча­ри из Бри­та­ни­је и Аустри­је, по­во­дом 80-го­ди­шњи­це из­би­ја­ња ра­та, пре­пи­су­ју те оце­не. „Ср­би­ји је тај рат био по­тре­бан из уну­тра­шњих раз­ло­га” за­рад очу­ва­ња ре­жи­ма, пи­са­ли су. „Срп­ски ма­лиг­ни на­ци­о­на­ли­зам” узро­ко­вао је свет­ско кр­во­про­ли­ће. Па и кад ни­је би­ло пра­вих ар­гу­ме­на­та да се до­ка­же не­ка­да­шња аустро­у­гар­ска про­па­ган­да ко­ја је при­пре­ма­ла из­го­вор за агре­си­ју, пра­вље­не су кон­струк­ци­је у сти­лу – Па­шић је знао да је Ср­би­ја не­спрем­на у том тре­нут­ку, али он је „под­све­сно же­лео” да рат из­би­је јер је са­мо та­ко мо­гла би­ти оства­ре­на иде­ја Ве­ли­ке Ср­би­је. На­ше струч­но ис­ку­ство мо­ра да за­не­ми пред ова­квом ар­гу­мен­та­ци­јом јер ка­кав би то из­вор тре­ба­ло да се на­ђе па да се ово ар­гу­мен­ту­је. Мо­жда још не­по­зна­те бе­ле­шке Па­ши­ће­вог пси­хи­ја­тра?

Пре нај­но­ви­јег та­ла­са ре­ви­зи­о­ни­стич­ке ли­те­ра­ту­ре у ко­ме су Ср­би­ја и Ру­си­ја до­ве­де­не у цен­тар узро­ка, а у но­вом све­тлу по­је­дин­ци апо­стро­фи­ра­ју Фран­цу­ску и Бри­та­ни­ју, срп­ска сре­ди­на се ба­ви­ла књи­га­ма Но­е­ла Мал­кол­ма – „Крат­ком исто­ри­јом Бо­сне” и „Крат­ком исто­ри­јом Ко­со­ва”. Ри­чард Хол­брук је ову по­след­њу књи­гу но­сио у та­шни, про­пи­ту­ју­ћи до­пи­сни­ке и но­ви­на­ре да ли су чи­та­ли тај ва­жан рад, уз на­по­ме­ну да „мо­ра­ју да је про­чи­та­ју”. Хол­брук је про­мо­ви­сао и по­пу­ла­ри­сао прет­ход­ну књи­гу Мар­га­рет Мек­ми­лан „Па­риз 1919”, хва­ле­ћи се да је он у Деј­то­ну за­ку­цао још је­дан ек­сер у сан­дук Ву­дроа Вил­со­на. Но­ву кон­тро­верз­ну књи­гу Мек­ми­ла­но­ве хва­ле Ма­длен Ол­брајт и њен не­ка­да­шњи са­вет­ник. Она се про­мо­ви­ше у ва­жним цен­три­ма где се кре­и­ра спољ­на по­ли­ти­ка. Да ли је то са­мо мар­ке­тинг из­да­ва­ча или не­што дру­го?

Нео­спор­на је чи­ње­ни­ца да су мно­ге књи­ге про­јек­ти, слу­жи­ле у ар­гу­мен­то­ва­њу по­ли­ти­ке ко­ја је пла­ни­ра­на или спро­во­ђе­на. Да­нас, у зе­мљи у ко­јој је ви­ше не­го ика­да из­ра­же­на же­ља да се гра­ди но­ви на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет нео­п­те­ре­ћен „ста­рим кри­ви­ца­ма”, до­бро су до­шле књи­ге Кри­сто­фе­ра Клар­ка и дру­гих ре­ви­зи­о­ни­ста. Њи­ма се до­де­љу­ју од­ли­ко­ва­ња.

Ује­ди­ње­на Евро­па же­ли да по­ти­сне ло­ше успо­ме­не. Упи­ре по­но­во пр­стом на ре­ги­он Бал­ка­на и на Ис­ток, на Ру­си­ју, да­кле, узро­ци су ван Евро­пе ко­ја је тек не­спрет­но­шћу или крат­ко­ви­до­шћу сво­јих ли­де­ра уле­те­ла у је­дан не­по­тре­бан рат. Ме­ђу­тим, ако од­ре­ђе­ни тип ре­ви­зи­је без по­кри­ћа у но­вим из­во­ри­ма, до­би­ја бла­го­слов и по­др­шку по­ли­ти­ке, те­же иде са ета­бли­ра­ним исто­ри­ча­ри­ма ши­ром Евро­пе и све­та ко­ји су свој струч­ни век по­све­ти­ли ра­све­тља­ва­њу узро­ка и дру­гих аспе­ка­та Пр­вог свет­ског ра­та.

*На­уч­ни са­вет­ник, Ин­сти­тут за но­ви­ју исто­ри­ју Ср­би­је