Zašto revizija?

Da li se u Sr­bi­ji pre­te­ra­lo sa re­a­go­va­njem na je­dan trend isto­ri­o­graf­ske re­vi­zi­je oce­na o stvar­nim uzro­ci­ma ra­ta i za­me­nom po­vo­da za „od­luč­ni” uzrok ra­ta? Da li je reč o mar­gi­na­li­ja­ma ili ata­ku na isto­rij­sku svest Evro­plja­na pa i ši­re?

Ose­tlji­vost, sma­tra­mo s pra­vom, tre­ba da ima me­sta u na­šoj po­li­tič­koj kul­tu­ri pa i po­vo­dom ova­kvih, na­o­ko „mar­gi­na­li­ja”.

Za­što? Jed­no­stav­no, ni­je pr­vi put da se od de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka oba­vlja se­lek­tiv­na stig­ma­ti­za­ci­ja jed­ne na­ci­je za sve uči­nje­no, a još vi­še ne­u­či­nje­no. Pro­iz­vo­di­la se „sli­ka dru­gog” to­li­ko jed­no­stra­na i ste­re­o­tip­na da su po­sle nje sva­ka po­li­tič­ka ak­ci­ja ili uce­na (pa i rat) pre­ma ta­kvom „pa­ri­ji” do­la­zi­li kao ne­što sa­mo­ra­zu­mlji­vo i u svet­skoj jav­no­sti pri­hva­tlji­vo.
Već su ra­nih de­ve­de­se­tih pr­va iz­da­nja „Bal­kan­skih du­ho­va” Ro­ber­ta Ka­pla­na ute­me­lji­la da­na­šnje re­vi­zi­je po ko­ji­ma je za iz­bi­ja­nje Pr­vog svet­skog ra­ta kri­va Sr­bi­ja i Bal­kan, a ta „bal­kan­ska mr­žnja” od­luč­no je uti­ca­la na Hi­tle­ra da ofor­mi svo­je sta­vo­ve, eto gde je ko­ren dva svet­ska ra­ta ka­ko je i na­pi­sao je­dan ano­nim­ni pi­sac Klin­to­no­vih go­vo­ra: – Dva svet­ska ra­ta po­če­la su na Bal­ka­nu.

Ne­ka­da mla­đi isto­ri­ča­ri iz Bri­ta­ni­je i Austri­je, po­vo­dom 80-go­di­šnji­ce iz­bi­ja­nja ra­ta, pre­pi­su­ju te oce­ne. „Sr­bi­ji je taj rat bio po­tre­ban iz unu­tra­šnjih raz­lo­ga” za­rad oču­va­nja re­ži­ma, pi­sa­li su. „Srp­ski ma­lig­ni na­ci­o­na­li­zam” uzro­ko­vao je svet­sko kr­vo­pro­li­će. Pa i kad ni­je bi­lo pra­vih ar­gu­me­na­ta da se do­ka­že ne­ka­da­šnja austro­u­gar­ska pro­pa­gan­da ko­ja je pri­pre­ma­la iz­go­vor za agre­si­ju, pra­vlje­ne su kon­struk­ci­je u sti­lu – Pa­šić je znao da je Sr­bi­ja ne­sprem­na u tom tre­nut­ku, ali on je „pod­sve­sno že­leo” da rat iz­bi­je jer je sa­mo ta­ko mo­gla bi­ti ostva­re­na ide­ja Ve­li­ke Sr­bi­je. Na­še struč­no is­ku­stvo mo­ra da za­ne­mi pred ova­kvom ar­gu­men­ta­ci­jom jer ka­kav bi to iz­vor tre­ba­lo da se na­đe pa da se ovo ar­gu­men­tu­je. Mo­žda još ne­po­zna­te be­le­ške Pa­ši­će­vog psi­hi­ja­tra?

Pre naj­no­vi­jeg ta­la­sa re­vi­zi­o­ni­stič­ke li­te­ra­tu­re u ko­me su Sr­bi­ja i Ru­si­ja do­ve­de­ne u cen­tar uzro­ka, a u no­vom sve­tlu po­je­din­ci apo­stro­fi­ra­ju Fran­cu­sku i Bri­ta­ni­ju, srp­ska sre­di­na se ba­vi­la knji­ga­ma No­e­la Mal­kol­ma – „Krat­kom isto­ri­jom Bo­sne” i „Krat­kom isto­ri­jom Ko­so­va”. Ri­čard Hol­bruk je ovu po­sled­nju knji­gu no­sio u ta­šni, pro­pi­tu­ju­ći do­pi­sni­ke i no­vi­na­re da li su či­ta­li taj va­žan rad, uz na­po­me­nu da „mo­ra­ju da je pro­či­ta­ju”. Hol­bruk je pro­mo­vi­sao i po­pu­la­ri­sao pret­hod­nu knji­gu Mar­ga­ret Mek­mi­lan „Pa­riz 1919”, hva­le­ći se da je on u Dej­to­nu za­ku­cao još je­dan ek­ser u san­duk Vu­droa Vil­so­na. No­vu kon­tro­verz­nu knji­gu Mek­mi­la­no­ve hva­le Ma­dlen Ol­brajt i njen ne­ka­da­šnji sa­vet­nik. Ona se pro­mo­vi­še u va­žnim cen­tri­ma gde se kre­i­ra spolj­na po­li­ti­ka. Da li je to sa­mo mar­ke­ting iz­da­va­ča ili ne­što dru­go?

Neo­spor­na je či­nje­ni­ca da su mno­ge knji­ge pro­jek­ti, slu­ži­le u ar­gu­men­to­va­nju po­li­ti­ke ko­ja je pla­ni­ra­na ili spro­vo­đe­na. Da­nas, u ze­mlji u ko­joj je vi­še ne­go ika­da iz­ra­že­na že­lja da se gra­di no­vi na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet neo­p­te­re­ćen „sta­rim kri­vi­ca­ma”, do­bro su do­šle knji­ge Kri­sto­fe­ra Klar­ka i dru­gih re­vi­zi­o­ni­sta. Nji­ma se do­de­lju­ju od­li­ko­va­nja.

Uje­di­nje­na Evro­pa že­li da po­ti­sne lo­še uspo­me­ne. Upi­re po­no­vo pr­stom na re­gi­on Bal­ka­na i na Is­tok, na Ru­si­ju, da­kle, uzro­ci su van Evro­pe ko­ja je tek ne­spret­no­šću ili krat­ko­vi­do­šću svo­jih li­de­ra ule­te­la u je­dan ne­po­tre­ban rat. Me­đu­tim, ako od­re­đe­ni tip re­vi­zi­je bez po­kri­ća u no­vim iz­vo­ri­ma, do­bi­ja bla­go­slov i po­dr­šku po­li­ti­ke, te­že ide sa eta­bli­ra­nim isto­ri­ča­ri­ma ši­rom Evro­pe i sve­ta ko­ji su svoj struč­ni vek po­sve­ti­li ra­sve­tlja­va­nju uzro­ka i dru­gih aspe­ka­ta Pr­vog svet­skog ra­ta.

*Na­uč­ni sa­vet­nik, In­sti­tut za no­vi­ju isto­ri­ju Sr­bi­je