Серж Лазаревић у канџама Ал Каиде

Видео снимак на којем држављанин Србије и Француске Серж Лазаревић, који се већ три године налази као талац у заточеништву у Сахари, позива председника Француске Франсоа Оланда да покуша да обезбеди његово ослобађање, узбудио је светску јавност.

Објављен на телевизијској станици из Дубаија, недавно је био ударна вест јер Лазаревић, који на снимку носи црни турбан и дугу седу браду, поручује да су га отели припадници северноафричког крила Ал Каиде. Снимак употпуњују двојица наоружаних мушкараца заклоњених лица.

– Користим ову шансу, данас, 13. маја 2014. године, да позовем Франсоа Оланда, председника Француске, да учини све да договори моје ослобађање – рекао је Лазаревић на француском језику.

Навео је и да је болестан, да је у критичном стању, које се погоршава, пренео је Ројтерс. У једноминутном видео снимку, Лазаревић је казао да робује две и по године и замолио Оланда да обезбеди његово ослобађање, као што је Влада учинила у случајевима отмица других француских држављана, који су ослобођени после преговора.

Шеф француске дипломатије Лоран Фабијус рекао је потом да Влада ради на томе да пронађе Лазаревића, последњег Француза који се као талац још налази у заточеништву. Лазаревић је један од многих талаца које су екстремисти отели у региону Сахел у Малију.

Србин с француским пасошем Светозар Серж Лазаревић и Француз Филип Вердон нису били обични стручњаци ангажовани на геолошким истраживањима у Републици Мали.

Двојицу француских држављана отели су припадници Ал Каиде за исламски Магреб (АКИМ) у Хомбори у централном Малију 23. новембра 2011. године.

Тело Филипа Вердона пронађено је на северу Малија у јулу прошле године, а француски тужиоци потврдили су да је био упуцан у главу.

Огранак Ал Каиде у северној Африци послао је 2012. године властима Буркине Фасо видео снимак на којем су Лазаревић и Вердон. Они су приказани како с турбанима седе на песку испред шатора, али су им лица јасно видљива.

Вердон и Лазаревић на снимку говоре да се налазе у пустињи, у изузетно тешким условима. Вердон, директно се обраћајући тадашњем председнику Николи Саркозију, моли да учини све како би разрешио ову ситуацију. Власти Буркине Фасо саопштиле су да су снимак проследиле француским званичницима. И тада и сада јавност, с правом, поставља питање ко је тајанствени Серж Лазаревић?

„Политикин” саговорник који је једно време пословно сарађивао с Лазаревићем открива да је он по занимању водоинсталатер, рођен 18. јуна 1963. године у Лозници.

– Сержа, односно Светозара Лазаревића, упознао сам у децембру 1998. године. Убрзо сам га запослио као возача. Радио је код мене до краја 1999. године. Касније смо се дружили, али не интензивно. Виђали смо се кад год би он дошао у Србију. Светозар Лазаревић има ћерку која ради у француској полицији и има двоје деце. Од 2004. до 2010. године живео је у Бразилу. Имао је два удеса возећи мотоцикл. Астматичар је и шећерни болесник. Имао је озбиљне проблеме с крвотоком с обзиром на то да му је пукла вена у стомаку. Једва је тада преживео. С Верданом сам га ја упознао. Наставили су да се друже и кад је Лазаревић престао да ради код мене – наводи „Политикин” саговорник.

Према његовим речима, Сержа Лазаревића отели су припадници Акмија, који и данас имају „пипке” у Босни и Херцеговини.

– Преко старих веза, официра из Обале Слоноваче, сазнао сам да је Лазаревић жив. Сазнао сам да су га припремали за терористичку акцију, а када то уради, приказали би да је променио веру и погинуо борећи се за ислам. О свему овоме, током боравка у Француској, обавестио сам тамошње службе безбедности – тврди „Политикин” саговорник.

Заплет у јавности почиње кад су неки медији Светозара Сержа Лазаревића, случајно или намерно, „помешали” са Слободаном Лазаревићем, који је био сведок одбране на суђењу тројици хрватских генерала на челу с Антом Готовином.

Он је, као сведок, рекао да је информације о плановима за „Олују” знао пре акције и да су челници РСК подстицали страх становништва од напада хрватске војске и да су их позивали на егзодус, тако да су и „побегли пре уласка хрватске војске”.

Лазаревић је помогао одбрани Готовине и причом о практичном непостојању мушких цивила у РСК. Изјавио је пред Трибуналом да су сви војноспособни мушкарци били мобилисани а да је међу добровољцима било чак и дечака од 16 и стараца од по 75 година.

„Чак и кад су били обучени у фармерке и кошуље то, по њему, није значило да су цивили, јер су били под оружјем и у саставу војске или полиције”, тврдио је.

Претходно је тај исти Лазаревић широј јавности постао познат кад је 2002. године у Хагу сведочио против Слободана Милошевића као сведок оптужбе, представљајући се као контраобавештајац РСК, а није знао чак ни да је човек кога је он прогласио за плавокосог имао надимак Циганин јер је био црнпураст. Тврдио је да је Милошевић био творац плана за разбијање Југославије.

Милошевићево унакрсно испитивање Слободана Лазаревића озбиљно је пољуљало кредибилитет овог крунског сведока оптужбе. После сведочења у процесу против Милошевића, живео је добро сакривен у Аустралији, што му је омогућила хашка заштита.

На њега се и даље рачунало као на корисног сведока па је за њим посегнула и одбрана тројице хрватских генерала, јер су по његовом претходном сведочењу закључили да би им могао помоћи да оборе главну тезу оптужнице о „удруженом злочиначком подухвату”, којем је био циљ да се Срби војном акцијом „Олуја” протерају из Хрватске.

Хашки сведок Слободан Лазаревић рођен је 1947. године у Босни а Светозар Серж Лазаревић млађи је од њега 16 година и рођен је у Лозници.

Питање како је у медијима дошло до поистовећивања ове двојице за сада је без одговора али је мање важно од питања каква је судбина заточеног Сержа Лазаревића и шта ће Француска све да предузме како би га ослободила.