Оправдавање шпијунирања НСА

То што Национална безбедносна агенција (НСА) шпијунира странце „законито је и делотворно штити националну безбедност”, закључак је јуче објављеног извештаја једне америчке комисије која, ипак, додаје да је НСА на граници неуставног мешања у приватне животе грађана када прати комуникације Американаца.

Одбор за надзирање приватности и грађанских слобода закључио је да је „програм 702”, на основу којег НСА надзире електронску преписку и телефонске разговоре странаца и у појединим случајевима Американаца, усклађен са националним законима и ефектан у борби против тероризма.

Како преносе амерички листови, извештај ове комисије, која независно ради у оквиру америчке администрације, подвлачи да је праћење позива и кореспонденције „одиграло кључну улогу у откривању и прекиду терористичких завера против САД и других земаља”. Одбор је дошао до информације да је у једном цугу одобрено посматрање 89.138 „циљева” односно појединаца, влада или организација.

Програм је назван по члану 702 амандмана на закон о шпијунирању из 2008. који је овластио обавештајце да без судског налога сакупљају и анализирају огромну количину дигиталних трагова. Колико у јануару, исти одбор је закључио да је прикупљање података о телефонским разговорима, које НСА спроводи на основу једног другог закона (Патриотски акт), нелегално и неефективно у борби против терориста. Због обрта од 180 степени у новом рапорту, одбор су одмах критиковале организације за заштиту приватности на светској мрежи.

Јављање комисије стиже годину дана након што је бивши обавештајни аналитичар НСА Едвард Сноуден обелоданио свету да САД масовно дигитално шпијунира појединце, владе и организације.

Извештај долази и само дан након што је „Вашингтон пост” на основу Сноуденових материјала објавио да агенција има зелено светло да прислушкује било кога било где (изузев у четири земље). Због тога што је вашингтонски дневник открио да је на тапету и странка недавно изабраног премијера Индије, једне од 193 земље коју агенција покрива програмом, Њу Делхи је позвао на разговор једног високог америчког дипломату.

То је само последње објашњење које америчка влада мора да пружи о свом контроверзном деловању у иностранству. Председник Барак Обама раније је морао да разјасни немачкој канцеларки Ангели Меркел зашто је и њен телефон прислушкиван. Америчке дигиталне компаније попут „Гугла” и „Јахуа” сматрају да су угрожени њихови пословни интереси у свету јер се разоткрило да оне морају да агенцији уступају тражене податке о својим корисницима. Многи Европљани су прошлог лета потражили европске интернет провајдере који немају обавезу да сарађују са НСА.

Американце највише брине то што влада, односно њена шпијунска агенција, може да има увид у то кога су звали или са ким су се дописивали. Иако су програми покренути због страних држављана, мета постају и Американци у чијој се преписци помиње контакт неког странца који је агенцији интересантан или податак који је обавештајцима потребан да би схватили неку информацију.

И одбор утврђује да је влада дошла до забрињавајуће велике количине података о Американцима. Извештај изражава забринутост да се дошло до границе уставности, то јест да је влада близу тога да крши слободе и права загарантоване америчким држављанима њиховим уставом.

На страх да влада неуставно улази у приватне животе својих грађана, администрација одговара поруком да је програм НСА оружје у борби против тероризма, криминала и страних шпијунских активности. Чланови комисије јој у овом извештају дају за право установљујући да је НСА уз помоћ програма праћења зауставила 30 могућих терористичких напада, мада агенција тврди да их је било 54.

Дигиталне податке до којих дође НСА чешљају и друге две обавештајне агенције – ЦИА и ФБИ – које имају и сопствене програме дигиталног праћења, а који су, открива најновији извештај, далеко мање скрупулозни када одређују кога треба надгледати.