Ваљевци заиграли полку

Ваљево -И поред невремена, великих киша, снега кад му време није и мајског потопа, малина у ваљевском крају успела је да многе изненади родом. Тако је после скоро једне деценије регистрован малињак који је дао рекордни принос од 10 тона по хектару. Квалитет плодова је веома добар, откупна цена многим произвођачима по мери, док се жири истински ознојио да прогласи најбоље произвођаче, од којих је половина млађа од 30 година. Стручњаци су на пратећем саветовању још једном упозорили да без увођења нових сорти, примене пуне агротехнике и квалитетног удруживања произвођача нема будућности за ову воћарску грану. Хит малина у ваљевском крају постаје пољска сорта полка.

Ово су нека од запажања која су се чула на јуче одржаној 52. традиционалној манифестацији Дан малине у Бранковини код Ваљева. Отварајући овај скуп уприличен у част најпрофитабилније српске воћке, академик Драган Шкорић, из Одбора за село Српске академија наука и уметности, подсетио је окупљене да се у Србији производња малине усталила на око 15.000 хектара, с просечним родом по јединици површине од четири до пет тона. И поред малог родног просека, наша земља је и даље међу четири највећа произвођача у свету, одмах иза Чилеа, Русије и Пољске. Поред тога што су на узгајању и берби ове воћке запослене хиљаде људи, од њеног извоза годишње се инкасира од 120 до 140 милиона америчких долара.

- Малина одржава виталност српског села, подмлађује га, оживљава и улепшава и због тога што пре треба и званично да буде проглашена стратешким производом наше земље. Да би се отклониле све слабе тачке, којих није мало, и унапредила производња, ми из САНУ предлажемо да произвођачи, уз подршку Владе Србије, формирају истраживачки центар који би се бавио малинарством - казао је академик Драган Шкорић.

Иако су многи сеоски путеви због великих поплава и клизишта непроходни, у Бранковину је дошло око 30 малинара, од којих је већина успела да донесе и узорке овогодишњих плодова. Никола Бирчанин из села Става, који је зашао у осму деценију живота, довео је са собом као појачање и унука Милоша. Каже да је задовољан родом у овој неповољној години, али и да је откупна цена, без обзира на сталне осцилације од 160 до 200 динара за килограм роленда, односно прве класе, задовољавајућа. Нико се, каже, неће обогатити, али ће се опоравити.

На подручју ваљевског краја и Колубарског округа под малињацима је од 1.200 до 1.500 хектара. Душан Ђедовић из села Стубо гаји малину на површини од једног хектара. Иако му је 25 година, решио је да му малинарство буде основно занимање. Добио је награду као највећи произвођач двородних сорти малине, међу којима доминира пољска полка. Није се покајао што се ухватио у коло с њом.

- Она није превише захтевна, али у нашим условима тражи заштитну мрежу од прејаког сунца и града а добро би било обезбедити и наводњавање. Даје квалитетне и укусне плодове од почетка лета до првих снегова. У наше село откупљивачи долазе из Коцељеве и других места и у просеку плаћају око 180 динара за килограм - каже Душан.

И Дејан Мићић из села Гуњака код Осечине је малинар из млађе гарде, с тек навршених 20 година, а од Стручне пољопривредне службе из Ваљева оцењен је као произвођач који има најуређенији малињак. На површини од једног хектара очекује солидан род и пристојну зараду јер при откупу добија 200 динара за килограм најквалитетнијих плодова.

Милан Тешић из села Драгодола код Осечине имао је, по оцени жирија, најбољи квалитет плодова, док је Милорад Ранковић из ваљевског села Доње Лесковице био звезда 52. манифестације у Бранковини. Он је проглашен за највећег родног произвођача, чији је родни малињак површине од једног и по хектара а посадио је још пола хектара.

По јединици површине очекује род од 10 тона малина, што је овогодишњи рекорд у ваљевском крају и целом Колубарском округу. Оволики род није регистрован у последње две деценије и дупло је већи од приноса које остварују остали овдашњи произвођачи. И Милорад под полком има више од једног хектара и њом је презадовољан. Како каже, то ће бити малина будућности за ваљевски крај, односно подручја изнад 400 метара надморске висине. Што се тиче откупа, објашњава да дуго сарађују с хладњачом из Панчева, која му плаћа 230 динара за килограм микера, 210 за виламет и 190 за полку. Шампион је доживео пех: покварио му се аутомобил с гајбама плодова намењених за изложбу у Бранковини, тако да су бројни посетиоци остали ускраћени да виде и пробају његове малине.