Valjevci zaigrali polku

Valjevo -I pored nevremena, velikih kiša, snega kad mu vreme nije i majskog potopa, malina u valjevskom kraju uspela je da mnoge iznenadi rodom. Tako je posle skoro jedne decenije registrovan malinjak koji je dao rekordni prinos od 10 tona po hektaru. Kvalitet plodova je veoma dobar, otkupna cena mnogim proizvođačima po meri, dok se žiri istinski oznojio da proglasi najbolje proizvođače, od kojih je polovina mlađa od 30 godina. Stručnjaci su na pratećem savetovanju još jednom upozorili da bez uvođenja novih sorti, primene pune agrotehnike i kvalitetnog udruživanja proizvođača nema budućnosti za ovu voćarsku granu. Hit malina u valjevskom kraju postaje poljska sorta polka.

Ovo su neka od zapažanja koja su se čula na juče održanoj 52. tradicionalnoj manifestaciji Dan maline u Brankovini kod Valjeva. Otvarajući ovaj skup upriličen u čast najprofitabilnije srpske voćke, akademik Dragan Škorić, iz Odbora za selo Srpske akademija nauka i umetnosti, podsetio je okupljene da se u Srbiji proizvodnja maline ustalila na oko 15.000 hektara, s prosečnim rodom po jedinici površine od četiri do pet tona. I pored malog rodnog proseka, naša zemlja je i dalje među četiri najveća proizvođača u svetu, odmah iza Čilea, Rusije i Poljske. Pored toga što su na uzgajanju i berbi ove voćke zaposlene hiljade ljudi, od njenog izvoza godišnje se inkasira od 120 do 140 miliona američkih dolara.

- Malina održava vitalnost srpskog sela, podmlađuje ga, oživljava i ulepšava i zbog toga što pre treba i zvanično da bude proglašena strateškim proizvodom naše zemlje. Da bi se otklonile sve slabe tačke, kojih nije malo, i unapredila proizvodnja, mi iz SANU predlažemo da proizvođači, uz podršku Vlade Srbije, formiraju istraživački centar koji bi se bavio malinarstvom - kazao je akademik Dragan Škorić.

Iako su mnogi seoski putevi zbog velikih poplava i klizišta neprohodni, u Brankovinu je došlo oko 30 malinara, od kojih je većina uspela da donese i uzorke ovogodišnjih plodova. Nikola Birčanin iz sela Stava, koji je zašao u osmu deceniju života, doveo je sa sobom kao pojačanje i unuka Miloša. Kaže da je zadovoljan rodom u ovoj nepovoljnoj godini, ali i da je otkupna cena, bez obzira na stalne oscilacije od 160 do 200 dinara za kilogram rolenda, odnosno prve klase, zadovoljavajuća. Niko se, kaže, neće obogatiti, ali će se oporaviti.

Na području valjevskog kraja i Kolubarskog okruga pod malinjacima je od 1.200 do 1.500 hektara. Dušan Đedović iz sela Stubo gaji malinu na površini od jednog hektara. Iako mu je 25 godina, rešio je da mu malinarstvo bude osnovno zanimanje. Dobio je nagradu kao najveći proizvođač dvorodnih sorti maline, među kojima dominira poljska polka. Nije se pokajao što se uhvatio u kolo s njom.

- Ona nije previše zahtevna, ali u našim uslovima traži zaštitnu mrežu od prejakog sunca i grada a dobro bi bilo obezbediti i navodnjavanje. Daje kvalitetne i ukusne plodove od početka leta do prvih snegova. U naše selo otkupljivači dolaze iz Koceljeve i drugih mesta i u proseku plaćaju oko 180 dinara za kilogram - kaže Dušan.

I Dejan Mićić iz sela Gunjaka kod Osečine je malinar iz mlađe garde, s tek navršenih 20 godina, a od Stručne poljoprivredne službe iz Valjeva ocenjen je kao proizvođač koji ima najuređeniji malinjak. Na površini od jednog hektara očekuje solidan rod i pristojnu zaradu jer pri otkupu dobija 200 dinara za kilogram najkvalitetnijih plodova.

Milan Tešić iz sela Dragodola kod Osečine imao je, po oceni žirija, najbolji kvalitet plodova, dok je Milorad Ranković iz valjevskog sela Donje Leskovice bio zvezda 52. manifestacije u Brankovini. On je proglašen za najvećeg rodnog proizvođača, čiji je rodni malinjak površine od jednog i po hektara a posadio je još pola hektara.

Po jedinici površine očekuje rod od 10 tona malina, što je ovogodišnji rekord u valjevskom kraju i celom Kolubarskom okrugu. Ovoliki rod nije registrovan u poslednje dve decenije i duplo je veći od prinosa koje ostvaruju ostali ovdašnji proizvođači. I Milorad pod polkom ima više od jednog hektara i njom je prezadovoljan. Kako kaže, to će biti malina budućnosti za valjevski kraj, odnosno područja iznad 400 metara nadmorske visine. Što se tiče otkupa, objašnjava da dugo sarađuju s hladnjačom iz Pančeva, koja mu plaća 230 dinara za kilogram mikera, 210 za vilamet i 190 za polku. Šampion je doživeo peh: pokvario mu se automobil s gajbama plodova namenjenih za izložbu u Brankovini, tako da su brojni posetioci ostali uskraćeni da vide i probaju njegove maline.