Рат се сели у Доњецк

Украјинска армија успела је у протеклих неколико дана да уђе у Славјанск и Крaматорск,важна упоришта побуњеника са југоистока бивше совјетске републике, пренеле су агенције. Али овај војни „успех” остао је под сенком чињенице да два поменута града, у тренутку уласка снага под командом Кијева, нису ни била брањенa. Придошлу војску дочекали су само – цивили и локална милиција.

Истовремено, припадници побуњеничких оружаних снага планскису се повукли у Доњецк, створивши од овог милионског града своје ново упориште.

Објективно, успех регуларних војних снага Украјине прилично је неочекиван, али не и необјашњив. Како потврђује амерички „Њујорк тајмс”, украјинској армији приступило је у последње време више добровољаца, a војна техника је ремонтована, тачније допремљена из бивших совјетских република, садашњих чланица НАТО-a. И кључно, из САД је у Кијев стигла финансијска помоћ „тешка” 23 милиона долара.

Многи истичу и да је реорганизација војног врха и постављање бившег полицијског официра Валерија Гелетеја на функцију министра одбране умногоме унело нови елан међу припаднике регуларне армије.

Не би требало пренебрегнути ни чињеницу да се руски председник Владимир Путин, у оквиру покушаја да се у Украјини обустави оружанисукоб, одрекао права које му је својевремено дао Савет Федерације, а то је да се војно умеша у украјински сукоб.

Олако одрицање шефа украјинске државе Петра Порошенка од прекида ватре договореног са Москвом и државама чланицама Европске уније и Организације за европску безбедност и сарадњу, као и наставак такозване антитерористичке акције земљу су практично преко ноћи увели у ратно стање.

Војни преокрет који се у таквој ситуацији десио сигурно је додатно осоколио Порошенка, али питање је до које мере његово задовољство може да иде и да ли је поменути спреман на евентуалну дугу опсаду Доњецка уз сталне захтеве Москве и Брисела да се коначно приклони истинској обустави непријатељстава. Јер, одуговлачење рата само ће изазвати нови талас избеглица. Уз то, нема сумње да ће се побуњеници, сем одбране Доњецка, у једном тренутку одлучити и на варијанту такозваног партизанског ратовања. А то би већ била ситуација која се тешко контролише.

Са друге стране, ма колико Запад претио Русији додатним санкцијама, Путин ће сигурно бити под још већим притиском домаће јавности да се супротстави америчком утицају на владу у Кијеву и, као што је и обећао, озбиљније се прихвати улоге спасиоца руског живља у суседној земљи. Некакав договор у том смислу са европским земљама, пре свега са Немачком, показао би праву политичку умешност руског лидера. Како рече Александар Дугин, по политичком опредељењу крајњи националиста, „још постоји нада да ће се Путин умешати у догађаје у источној Украјини. Иначе, са њим је – готово”.

Док се на украјинском терену воде ратне игре, и медији се све више укључују. Као и у неким другим недавним ситуацијама, непроверене, па и лажне информације пласирају се једнако електронским и штампаним путем.

„Антируска хистерија, подгревана од стране Беле куће, усмерена је на то да се сакрије истина са терена, док су истовремено телевизијске станице и штампа препуни конференција за штампу Барака Обаме и високих руководилаца НАТО-а на којима се без икаквих скрупула износе лажни подаци”, преноси шпанскипортал „Ребелион”.

Као пример портал наводи изјаву председника САД дату 2. маја током конференције са немачком канцеларком Ангелом Меркел да је влада у Кијеву „легално изабрана”, мада се ради о пучистичкој влади састављеној после катастрофалних збивања у украјинској престоници пре неколико месеци и сва решења која је таква влада донела могу се сматрати – незаконитим.

Како год било, нема сумње да пред Кијевом, Москвом и Бриселом стоје нови мировни преговори. Када ће до њих доћи и у којим околностима, пада на савест Петру Порошенку. Не само зато што је реч о земљи чији је он председник већ и због чињенице да се до сада није показао као преговарач којем треба веровати на сваку изговорену реч.

Свој још конкретнији допринос морала би да да и Немачка, којој наставак украјинског сукоба може у крајњој рачуници да донесе највише главобоље. Одлучност канцеларке Ангеле Меркел у том смислу не може се доводити у сумњу. Питање је само каквим адутима, осим чињенице да је реч о лидерској земљи у оквиру ЕУ, Меркелова располаже. Јер она себи не може да дозволи да решење које би било донето не задовољи и Москву и Кијев.

Вероватно најпоразније је то што се ОЕБС у украјинској причи показала као потпуно јалова. Уместо да се све што се решава доноси управо у њеним оквирима, одлуке зависе искључиво од Кијева, Москве и Берлина. За организацију која има за задатак да брине о целом континенту то је, у најмању руку – поразно.

-----------------------------------------------

Славјанск и Краматорск на Криму

Москва – Америчка ТВ мрежа Си-Ен-Ен је у свом извештају о повлачењу проруских снага из градова Славјанск и Краматорск на југоистоку Украјине приказала мапу на којој је те градове сместила на територију – Крима, однедавно припојеног Русији, преноси руски канал Раша тудеј (РТ). У осврту на грешке америчке мреже кад је у питању познавање географије, РТ подсећа и на једно недавно истраживање америчког листа „Вашингтон пост” које је показало да тек сваки шести Американац уме да лоцира Украјину на мапи света.