У Црној Трави сањају венчања

Црна Трава – Податак да у општини Црна Трава лане није рођено ниједно дете може да изненади само неупућене. У овој планинској општини има насеља у којима одавно није било свадбених весеља, а плач новорођенчета није се чуо деценијама!

Овај сиромашни крајолик југа Србије деценијама умире. У 25 насеља, према последњем попису, живи 1.693 становника просечне старости око 65 година, а више од 200 младих су нежење, јер нема девојака.

Посетивши ову општину пре неколико година, тадашњи министар рада и социјалне политике Расим Љајић је рекао да је неопходна помоћ државе како би опстала. „Обишао сам скоро целу Србију, али нешто слично нисам видео као у Црној Трави. Ако се хитно не реагује, за пар година простор ће бити испражњен од људи”, рекао је Љајић.

Према подацима који су се тада чули, 50 одсто становништва има скромну пензију, 300 њих живи од социјалне помоћи, док је само двадесетак радника запослено ван локалне самоуправе и државних институција. „Ово је сигнал за узбуну. Овде нема више времена за прављење дугорочних стратегија. Људима треба помоћи да преживе”, рекао је Љајић.

Када заврше школу, млади Црнотравци одлазе најчешће у Београд или Ниш, где углавном раде сезонске послове, јер нико од њих не жели да живи у варошици која нема перспективу. Сиромашним, старим, изнемоглим горштацима у селима црнотравске општине последњих година помоћ пружају геронтодомаћице, а повремено овај крај обилазе и медицинске екипе Војске Србије.

Учитељ и новинар Жика Јовановић, рођен у црнотравском крају, написао је књигу „Човек са врха димњака” о црнотравским неимарима који су познати широм Србије, па и света. „Стојадин Аризановић је са петнаест година кренуо да изучава зидарски занат. Први фабрички димњак подигао је у Радинцу, недалеко од Смедерева, на сеоском млину, а до краја радног века саградио је 60 нових и санирао више од 150 фабричких димњака”, беседи Јовановић.

Осамдесетих година минулог века у Црној Трави је саграђено неколико фабрика, али су одавно затворене, а због сиромаштва претила је опасност да локална самоуправа дуже остане без струје и телефонских веза.

Црна Трава је деценијама била колевка српског неимарства и у овдашњој Техничкој школи изучавало се грађевинарство, али је сада много веће интересовање за економију и право. Дугогодишњи председник општине Црна Трава Славољуб Благојевић каже да нема значајнијег објекта у Србији који нису градили управо црнотравски неимари, образовани у овдашњој техничкој школи. За све ђаке који се определе за смер геодетски техничар обезбеђени су бесплатни уџбеници, смештај и исхрана у Дому ученика. Ученици који изучавају друге смерове за храну и боравак у дому месечно ће плаћати 5.400 динара.

У црнотравском крају су, због недостатка ђака, затворене многе сеоске школе, а ускоро се може очекивати да и у још некима утихне школско звоно. Али ако има утехе – ваљда је то једино што горштацима преостаје – слична судбина задесила је многа села на крајњем југу Србије.

Д. Коцић