U Crnoj Travi sanjaju venčanja

Crna Trava – Podatak da u opštini Crna Trava lane nije rođeno nijedno dete može da iznenadi samo neupućene. U ovoj planinskoj opštini ima naselja u kojima odavno nije bilo svadbenih veselja, a plač novorođenčeta nije se čuo decenijama!

Ovaj siromašni krajolik juga Srbije decenijama umire. U 25 naselja, prema poslednjem popisu, živi 1.693 stanovnika prosečne starosti oko 65 godina, a više od 200 mladih su neženje, jer nema devojaka.

Posetivši ovu opštinu pre nekoliko godina, tadašnji ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je rekao da je neophodna pomoć države kako bi opstala. „Obišao sam skoro celu Srbiju, ali nešto slično nisam video kao u Crnoj Travi. Ako se hitno ne reaguje, za par godina prostor će biti ispražnjen od ljudi”, rekao je Ljajić.

Prema podacima koji su se tada čuli, 50 odsto stanovništva ima skromnu penziju, 300 njih živi od socijalne pomoći, dok je samo dvadesetak radnika zaposleno van lokalne samouprave i državnih institucija. „Ovo je signal za uzbunu. Ovde nema više vremena za pravljenje dugoročnih strategija. Ljudima treba pomoći da prežive”, rekao je Ljajić.

Kada završe školu, mladi Crnotravci odlaze najčešće u Beograd ili Niš, gde uglavnom rade sezonske poslove, jer niko od njih ne želi da živi u varošici koja nema perspektivu. Siromašnim, starim, iznemoglim gorštacima u selima crnotravske opštine poslednjih godina pomoć pružaju gerontodomaćice, a povremeno ovaj kraj obilaze i medicinske ekipe Vojske Srbije.

Učitelj i novinar Žika Jovanović, rođen u crnotravskom kraju, napisao je knjigu „Čovek sa vrha dimnjaka” o crnotravskim neimarima koji su poznati širom Srbije, pa i sveta. „Stojadin Arizanović je sa petnaest godina krenuo da izučava zidarski zanat. Prvi fabrički dimnjak podigao je u Radincu, nedaleko od Smedereva, na seoskom mlinu, a do kraja radnog veka sagradio je 60 novih i sanirao više od 150 fabričkih dimnjaka”, besedi Jovanović.

Osamdesetih godina minulog veka u Crnoj Travi je sagrađeno nekoliko fabrika, ali su odavno zatvorene, a zbog siromaštva pretila je opasnost da lokalna samouprava duže ostane bez struje i telefonskih veza.

Crna Trava je decenijama bila kolevka srpskog neimarstva i u ovdašnjoj Tehničkoj školi izučavalo se građevinarstvo, ali je sada mnogo veće interesovanje za ekonomiju i pravo. Dugogodišnji predsednik opštine Crna Trava Slavoljub Blagojević kaže da nema značajnijeg objekta u Srbiji koji nisu gradili upravo crnotravski neimari, obrazovani u ovdašnjoj tehničkoj školi. Za sve đake koji se opredele za smer geodetski tehničar obezbeđeni su besplatni udžbenici, smeštaj i ishrana u Domu učenika. Učenici koji izučavaju druge smerove za hranu i boravak u domu mesečno će plaćati 5.400 dinara.

U crnotravskom kraju su, zbog nedostatka đaka, zatvorene mnoge seoske škole, a uskoro se može očekivati da i u još nekima utihne školsko zvono. Ali ako ima utehe – valjda je to jedino što gorštacima preostaje – slična sudbina zadesila je mnoga sela na krajnjem jugu Srbije.

D. Kocić