„Маестро” се преселио у Крагујевац

Крагујевац – Овдашњој градској управи још није прослеђен документ којим је хрватска држава, изгледа, дефинитивно ставила тачку на случај „Маестро”, у чијем се средишту, 2007, када је покренут, нашло крагујевачко дечије одмаралиште у Градцу код Макарске. У питању је, заправо, акт којим су тамошње власти запечатиле објекте којима је до ове ове летње сезоне, на основу уговора са крагујевачким властима из 2006, газдовао професор економије из Осијека, др Мане Медић. Њему је забрањен приступ одмаралишту у чије је реновирање, према писању хрватских медија, уложио око 700.000 евра. То, практично, значи да је и град Крагујевац остао без вредне имовине коју је од једног мештанина купио још давне 1954.

Да ли би овакав епилог поново могао покренути провере које је наша полиција својевремено вршила у вези са уговором о заштити непокретности, а који су пре осам година потписали поменути Медић и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић.

Према информацијама до којих смо дошли током провера из 2012, када је „Политика” ексклузивно објавила поменути уговор о заштити одмаралишта у Градцу, спорне су биле две парцеле које су, наводно, послужиле као предмет незаконите трговине из које су корист извукла нека приватна лица повезана са Медићем и врхом крагујевачке власти. Провере су обустављене због недостатка доказа без којих није било могуће покренути званичне истражне радње. При том, изостала је и помоћ хрватских надлежних органа који су пре тога с дневног реда скинули случај „Маестро”, у којем су Медић и неки чиновници тамошњег приватизационог фонда били осумњичени за малверзације имовином одмаралишта у Градцу.

О случају „Маестро” извештавали су сви хрватски медији, а у тексту „Дозволу за апартмане Медићу дао – Крагујевац”, који је објавила „Слободна Далмација”, између осталог стоји и ово: „Медић је, заправо, у случају ’Маестро’ дошао под истрагу под сумњом да је оштетио државу за 47 тисућа куна мјесечно на име накнаде за коришћење тог објекта. Накнаду није плаћао јер су му то омогућили осумњичени у ХФП-у (Хрватски фонд за приватизацију – прим. „Политике“). Уједно су му дали сагласност да изврши грађевинске радове на објектима и одобрење за коришћење”.

Одмаралиште у Градцу деценијама су користили крагујевачки предшколци и ђаци који су се тамо одмарали са васпитачима и наставницима, а на располагању су им била четири велика павиљона, једна управна зграда и кухиња са мензом, укупне површине око 1.900 квадратних метара. Од руинираних објеката, у које је Хрватска током рата на простору бивше Југославије сместила избеглице из Босне, Медић је временом направио апартмане за издавање.

Поводом спекулација да је Крагујевац Медићу, у неким закулисним играма, одмаралиште препустио без икакве накнаде, говорио је и потписник уговора, градоначелник Стевановић. У изјави за „Политику”, коју је дао октобра 2012, када је полиција већ „чешљала” расположиву документацију, први човек Крагујевца је навео: „Имајући у виду да су објекти у Градцу, као и друга имовина Републике Србије у Хрватској, предмет сукцесије и договора две државе, отуђење одмаралишта није могуће”.

У исто време, на наше питање шта је остало Крагујевцу ако је Медић у реновирање одмаралишта, које је претворио у хостел „Једро”, уложио 700.000 евра, на колико је Хрватска проценила вредност имовине, Златко Милић, тада секретар Градског већа, овако је одговорио: „Кад се види колико је уложио, а колико профитирао од рентирања одмаралишта, видећемо ко је коме дужан, да ли он дугује граду или град њему”.

Како градоначелник већ неколико месеци не жели да говори за „Политику”, за коментар новонастале ситуације поново смо се обратили Милићу, сада начелнику управе за локалну и општу управу. Он нам је јуче у телефонском разговору саопштио да „град сада не може ништа да учини” поводом одлуке хрватских власти да се одмаралиште у Градцу запечати.

Питање је само није ли Крагујевац без своје имовине остао још раније, 12. јула 2006, када је Стевановић са Медићем, који је у Хрватској ослобођен свих оптужби, потписао уговор о заштити непокретности, у чијем се члану 2. наводи: „Уговорне стране су сагласне да проф. др Мане Медић из Осијека чува и брине о непокретностима, те да по потреби, на сопствени терет, предузима све потребне фактичке радње у циљу њихове заштите (чишћење, санирање постојећих ограда, заштита од прокишњавања, крађе, неовлашћеног коришћења, промене намене постојећих објеката итд)”.

Бране Карталовић