Фото-робот министра финансија

По трећи пут у две године Србија трага за министром финансија. Биће да је то прилично незахвалан посао, јер је Млађан Динкић, први министар финансија у влади Дачић-Вучић смењен, док је други министар, сада у влади с Александром Вучићем на челу, Лазар Крстић поднео оставку. И претходна влада Владимира Цветковића имала је два министра финансија. Прво је тај посао радила Диана Драгутиновић којој се премијер, из никад саопштених разлога, захвалио на труду негде у исто доба када је и отказао сарадњу с ММФ-ом, да би сам до краја мандата владе наставио да ради и свој премијерски посао, али и посао првог човека финансија.

Душан Вујовић за сада носи само титулу вршиоца дужности министра финансија, уз то је и министар привреде, што оставља отвореним питање ко ће на крају да буде први човек српских финансија. Вујовић или неко други?

Какав нам министар финансија треба? Страначка или нестраначка личност? Експерт? Онај који сматра да нам је сарадња с ММФ-ом преко потребна и да се без ње не може или онај који мисли да је кадар да брод српских финансија, а посредно и привреде, сам може да проведе кроз немирне воде?

На питање какав нам министар финансија треба Михајло Црнобрња са Факултета за економију, финансије и администрацију одговара:

– Послушан. Према Александру Вучићу. Лазар Крстић очигледно није био довољно послушан иако сам према њему, када је дошао, био скептичан због његовог недовољног искуства – каже Црнобрња.

На подсећање, да ће тај „непослушни” министар финансија остати близак с Вучићем, односно да ће му бити саветник што многе подсећа на игру „добар и лош полицајац”, односно то да Вучић брани народ од превише захтевног Крстића, наш саговорник одговара да несумњиво има и тога.

– Таквим понашањем се убиру политички поени, али се економски губе. Ми смо сада у позицији из вица о Муји и Суљи у коме Мујо треба да одсече реп ловачком псу, а друг му одговара да то не ради одједном, већ мало по мало, јер ће мање да боли. Ми болне резове морамо да направимо што пре. Да је економска ситуација боља у смислу да имамо неки привредни раст, значајан извоз, онда би могли да калкулишемо са растезањем и протезањем. Међутим, нас ће сваки изгубљени тренутак у фискалној консолидацији касније скупље да кошта – каже Црнобрња.

На питање да ли ће и како Душан Вујовић одговорити изазовима, овај стручњак узвраћа да је право питање да ли ће се Александар Вучић сложити с његовим предлозима.

– Вујовића знам врло дуго. Он је врло добар економиста. Радио је као шеф канцеларије Светске банке у Украјини што није занемарљиво, јер је то земља с 50 милиона становника с пуно транзиционих проблема, као уосталом и у другим социјалистичким земљама. Међутим, мени се сада чини да је Вујовић заузео позицију „на пола”. Није одустао од реформи, али је смањио убојитост Крстићевих предлога. Његов план је да консолидацију спроведе у три наредне године. Питање је да ли ми можемо то да радимо на рате. „Карте” су врло незгодно сложене. Једна карта је смањење пензија, друга кресање плата у јавном сектору, треће превише запослених опет у јавном сектору, а четврта предузећа у реструктурирању. Ти економски инвалиди само праве губитке и троше новац свих нас. Али, у њима ради још позамашан бој људи – каже Црнобрња.

Владимир Круљ, саветник у консултантској кући „Креаб, Гевин и Андерсон” из Брисела каже да, с обзиром на ситуацију у којој се Србија налази, а то је висок буџетски дефицит, велики јавни дуг, да нам је неопходна хитна фискална консолидација, спровођење оштрих реформских потеза, на месту министра финансија потребан је квалитетан финансијски експерт, са искуством, у вођењу државних финансија, професионалним угледом и интегритетом, може и не мора да буде страначка личност и да, на крају, зна када треба рећи – не.

– Сматрам да је најмање важно да ли је он страначка или нестраначка личност, али мислим да је веома важно да има политичку подршку за спровођење потребних реформских мера, и економских и финансијских – каже Круљ.

Он додаје да се од новог министра финансија сигурно очекује креативност у осмишљавању, постављању и реализацији мера фискалне консолидације, мера које ће бити адекватне ситуацији у којој се налазе српске јавне финансије и српска економија у целини. Наравно, министар би морао да разуме и уважава и економске, али и политичко-социјалне аспекте спровођења реформских мера и мера фискалне консолидације земље. Нови министар ће морати да покаже и одлучност и истрајност у реализацији реформских мера и мера фискалне консолидације, али и да покаже вештину у амортизацији различитих притисака и незадовољстава које ће примена таквих мера сигурно изазвати.

– Посао новог министра финансија у Србији у наредном периоду биће веома тежак, али и веома изазован у професионалном смислу, а нови министар ће са својим тимом морати да покаже сву своју економску стручност, али и политичку мудрост и сналажљивост како би са успехом реализовао циљеве фискалне консолидације земље. Тежак задатак сигурно, али управо такви задаци стварају врхунске стручњаке, или показују ко је заиста такав – сматра Круљ.