Појачава се монопол „Амазона”

Америчка е-компанија „Амазон” појачава монопол на тржишту и притисак на европске традиционалне издаваче, а како преноси АФП, нереални су апетити ове велике књижаре која захтева педесет процената од електронског тржишта књига у Немачкој. Иначе, Немачка је земља са најдужом традицијом фиксне цене књиге у Европи, још од 1888. године, и овај притисак на издаваче да одобре попуст од 50 одсто и на класичне књиге, по мишљењу немачких издавача, далеко премашује фер однос и постаје принуда.

И Французи имају ту неамеричку навику фиксне цене књиге, по Ланговом закону из 1981. године, названом по бившем министру културе Жаку Лангу. По овом закону, ниједан продавац не може да снизи цену књиге више од пет процената, што значи да књиге у Француској коштају мање-више исто, ма где да их купите. Лангов закон учвршћује тржиште разноврсне литературе и разноликих издавача и књижара. Фиксне цене књиге имају и Јапан, Италија, Шпанија, Јужна Кореја.

У Европи издавачи се боре за сваки цент, јер исплаћују ауторе и од продаје електронских књига. Тако да не опстаје тврдња Амазона да се издавачи богате од е-књиге.

У јануару се Европска унија побринула за то да „Амазонови” порески трикови постану прошлост, представљајући нова правила према којима веб-продавци одређују цене према локацији на којој корисници живе, а не према томе где је седиште продавца. Ово ново правило коштаће „Амазон” милионе, будући да је порез на додату вредност на електронске књиге у већини земаља чланица Европске уније двадесет процената. Али када је пре три године Амазон ушао на немачко тржиште е-књига и када су потписивани уговори о дистрибуцији са водећим издавачима, мало се расправљало о условима, јер је „Амазон” пре свега био заинтересован за ширење своје мреже, мање за профит. Тада је прихватио тридесет одсто удела у продаји.

Ова битка између индустрије књига и „Амазона” почела је прошле јесени, како пише страна штампа, после Франкфуртског сајма књига и после разговора издавача са главним продавцима, као што су „Талија”, „Хугендубел” и поменути „Амазон”.

Прошле године Александар Лорбир именован је за извршног директора Улштајна, који као и Пајпер и Карлсен припадају „Бонијер групи”, медијском конгломерату са седиштем у Шведској, и који објављују тиражне писце као што су Неле Нојхаус и Ју Несбе. Међутим, до пре две године, Лорбир је радио у „Амазоновом” представништву у Минхену и сада може само да нагађа разлоге због којих ова велика е-књижара сматра „Бонијер” главним противником у расправи око цена е-књига.

Поред Француза, и Немци воле себе да виде као потомке песника и мислилаца. Веб-продавац „Амазон” управо је наумио да искористи овај неуморни немачки ентузијазам за књиге, али без поимања његове суштине. Што се тиче Ралфа Клебера, извршног директора „Амазона” за Немачку, књига је само штампана ствар, још један од многих производа.

„Амазон” је дигитално складиште које похрањује све – од машина за прање веша до моторних тестера и књига – и има моћ да мења људске животе, од начина на који купују до тога како гледају телевизију или читају. Данас „Амазон” складишти 15 милиона књига, али једва да десет процената прихода ове компаније долази од књига, било да су штампане било да су електронске. У Француској, „Амазон” покрива 70 одсто онлајн продаје књига, али само 18 процената наслова бива и продато на овакав начин.

Књиге нису било каква роба, то су производи умећа и имају душу... Многи аутори добијају зараду унапред како би радили на својим књигама, а тек када је рукопис готов, уредници и издавачи приступају послу. За „Амазон” књига има вредност тек када је написана, онлајн продавац није заинтересован за њену еволуцију нити за напоре издавача, пишу инострани медији.

Овај спор могли би да окончају само писци, сматрају познаваоци, јер да нема аутора, не би било ни књига. Тако да је издавачима потребна подршка писаца. „Амазон” ће можда покушати да саботира овај однос, намамљујући писце обећањима као што је 70 процената од продајне цене књиге. Све уколико изаберу самиздат варијанту у сарадњи са „Амазоном”. Ралф Клебер се нада да је овакав договор достижан, јер „Амазон” иначе сматра да корисници нису много заинтересовани за препирке око продаје књига. Али, читаоци су образовани, а „Амазон” не би био први технолошки гигант који би открио да је његова глад за успехом занемарила сензибилитет његових корисника. Традиционални издавачи наставили би да штамапају књиге, док би „Амазон” преузео објављивање електронских књига, привлачећи искључиво писце чија се дела појављују у дигиталној форми. Овакав начин довео би у питање будућност класичних издавача. Иако је ово сценарио за судњи дан, он није незамислив.