Нема договoрене продаје предузећа

Продаја предузећа непосредном погодбом ипак неће бити могућа – пресекла је Влада Србије и ову могућност избрисала из Предлога закона о приватизацији о коме ће се данас изјашњавати посланици у Скупштине Србије. Премда је у првобитној верзији новог прописа, као једна од метода приватизације навођења и продаја предузећа у договору с купцем без учешћа конкуренције, у случајевима где јавни позиви нису дали резултате или када постоји инвеститор који не жели да иде на директно надметање. Јавност је због тога упутила оштре критике наводећи нетранспарентности и корупцију као могуће последице тога.

Душан Вујовић, министар привреде јуче је објаснио да је директна нагодба избачена из Нацрта закона пошто спада у инструменте међудржавних договора па ће бити регулисана независно од овог закона.

После овога у законском решењу су остале две уобичајене методе продаје. Јавно прикупљање понуда са надметањем при чему почетна цена не може бити нижа од половине процењене вредности, односно трећине за поновљено такмичење. Док ће при избору стратешког инвеститора бити јавно прикупљане понуде с тим што ће влада прописивати квалификационе услове.

Из коначне верзије закона избачено је финансијско реструктуирање, као мера за растерећење обавеза, према којој је такође стручна јавност била скептична. Подразумевало се да држава преузме дугове и да се потраживања по основу преузетих дугова конвертују у капитал или имовину. Било је предвиђено да план фискалне консолидације израђује субјект приватизације, са роком за извршење од годину дана и да он буде заштићен од принудног извршења за то време.

Вујовић је објаснио да је ова мера у последњем тренутку избачена из закона јер је процењено да је сувише сложена и компликована да би се таквом методом решавала питања приватизације предузећа која су остала у портфељу Агенције за приватизацију.

Министар је додао и да је кључна законска измена та што је модел приватизације, да би се превазишли проблеми негативног или нултог капитала, употпуњен тако да штити све тржишне институте, посебно права поверилаца и тражи њихову сагласност у том процесу.

– Ступањем на снагу овог закона дефакто се укида статус предузећа у реструктурирању и тиме се поштује до краја одлука Уставног суда. Предузећа ће добити неко додатно време, али само у процесу приватизације, односно у процесу стечаја ако то буде нажалост једина опција за нека од њих – рекао је Вујовић.

Заштита својинских права у тим фирмама биће, према његовим речима, појачана законским одредбама које изричито кажу да су права поверилаца, укључујући и права државе као повериоца, права која се морају поштовати јер на њима почива тржишна привреда.

Требало би подсетити да је Уставни суд донео одлуку о скидању забране наплате потраживања поверилаца за 161 фирму у реструктурирању међу којима су: „Галеника”, „Јумко”, ИМТ, ИМР, „Прва петолетка”. Она је требало да ступи на снагу 14. маја, али је  изменама претходног, још увек важећег закона о приватизацији тај рок померен до краја године.

 Министарство привреде је према Вујовићевим речима уважило практично 90 одсто кључних примедби које су се чуле током јавне расправе, а које су тако постале саставни део ревидираног текста Предлога закона.

Показало се да јавна расправа има смисла, да је мобилисала доста људи, стручну јавност посебно, људе с универзитета, из института. Много реакција је било и од адвоката и правне струке, добили смо доста сугестија из праксе. То је и био циљ, да добијемо транспарентније резултате који ће брже и боље дати резултате – прецизирао је министар.