Град болница стигао на филм

Ваљево – О Ваљевској болници у Великом рату није снимљен ниједан квадрат документарног или играног филма, иако је по многима својом трагиком и драматургијом надмашила голготу повлачења српске војске преко Албаније. Ипак, на стогодишњицу Првог светског рата такав пропуст биће исправљен, захваљујући ваљевском новинару Слободану Раковићу, уз продукцијску подршку регионалне ВТВ телевизије који ових дана приводе крају снимање документарно-играног филма „Ваљевска болница 1914–1915”.

Режија филма поверена је младом редитељу Душану Поповићу док су у играним сторијама ангажоване глумица Нела Михајловић, која игра знамениту српску сликарску и болничарку Надежду Петровић, док ће лик шкотске болничарке Флоре Сенс, оживети млада глумица Тамара Тијанић. И Нела и Тамара су рођене Ваљевке.

Филм о Ваљевској болници имаће 17 играних сцена које се ослањају на текстове из писама, дневника, аутентичних бележака актера овог догађаја и других докумената. Планирано је да траје од 75 до 90 минута, завршетак се очекује у новембру, а премијерно приказивање уз обележавање јубилеја чувене Колубарске битке.

Аутор Слободан Раковић подсећа да је од новембра 1914. до пролећа 1915. године Ваљево било град болница у којем је свака пространија зграда и кућа била ординација или болничка соба. Многи од рањених српских, али и аустроугарских војника са битака на Церу, Гучеву и Колубари били су смештени у некој од импровизованих болница, поред осталог, у зградама два овдашња суда, Гимназији, хотелима „Гранд” и „Секулић”, а у лечилиште је био претворен и ваљевски Народни музеј.

– У Ваљеву, које је тада имало 3.600 становника, у једном тренутку било је чак 15.685 рањеника. У болницама је радио 26, а по броју болесника требало је да буде ангажовано минимум 150 лекара. Ситуацију је додатно компликовало и то што су од епидемије пегавог тифуса умрла 22 лекара. Ваљево је неколико месеци био град смрти у којем је дневно умирало и по 200 рањеника и тифусара. Цео филмски материјал, односно његово везивно ткиво или „оф” апсолутно је аутентичан и ослања се на бројну документацију коју поред осталог чине: више од 1.000 фотографија, најразличитијих писаних докумената, до изјава стручњака из области историје медицине и војних и других аналитичара.

Поред приповедака Вељка Петровића, који је у то време боравио у Ваљеву, коришћени су и дневници др Кука, америчког новинара Џона Рида, сликарке Надежде Петровић, која је у то време урадила чувено платно „Ваљевска болница”, затим бележнице католичког свештеника Граба Цвитановића и бројних српских и иностраних лекара – наводи Раковић, и додаје да је у то време Надежда Петровић, поред ревносног болничког и санитарног рада, јавно говорила о „младом српском сликарству” и амбицијама када се рат оконча. С друге стране, приучена болничарка Флора Сендс, за коју се мало зна да је била у Ваљеву, посветила се убрзаном курсу за ампутирање гангреном захваћених делова тела рањеника.

– Филм ће тражити и одговоре на неколико у међувремену прећуткиваних ситуација које су пратиле Ваљевску болницу. Најпре, зашто нико за 100 година још није дао убедљив одговор на питање како је стигао и шта је узрочник појаве пегавог тифуса у граду на Колубари. Има сумњи да су га донели заражени непријатељски војници из Галиције, због чега постоје и тумачења да је то један од облика биолошког рата који су користили агресори. Остало је нејасно и ко је наредио да се залечени рањеници од тифуса масовно пуштају на такозвано кућно лечење, уз велику опасност да прошире круг епидемије. Филм ће указати и на изузетно велику помоћ материјалну и у медицинском особљу која је дошла из Русије, о чему се такође, стидљиво говорило. Међутим, ипак кључна и доминантна порука филма је невероватна, чак планетарна, нота хуманости која је у Ваљевској болници исписана. Замислите, ситуацију када један српски лекар даноноћно бди над рањеним непријатељским војником који је само дан или који час раније у Мачви убијао па и клао жене и децу. Та нота хуманости, високог морала и људскости и после 100 година треба да се разгласи читавом свету, јер он на таквим универзалним вредностима опстаје – истиче аутор филма уз дивљење и дубок наклон свом народу и медицинским радницима са свих меридијана.