Шта ћемо гледати на Битефу

Под слоганом „Прошлост је сада”, од 20. до 30 септембра биће одржан 48. Битеф, у селекција Јована Ћирилова и Ање Суше, а 14 одабраних представа у великој мери ослањаће се на годишњицу почетка Првог светског рата.

– Почетак Великог рата означава и почетак политичких и друштвених процеса који су обележили 20. век, с чијим последицама и данас живимо. Због позиције наше земље у међународном контексту тог рата, природно је да овај датум промишљамо из што више перспектива, а и театарска понуда Европе ове године је обиловала комадима који се, директно или индиректно, ослањају на овај рат. Иако Битеф није тематски фестивал, он реагује на позоришну праксу око нас – рекла је Ања Суша.

– Намеће се и питање да ли је театар нашег времена способан да произведе исто узбуђење и масовну идентификацију са неким историјским догађајем попут театра крајем осамдесетих година 20. века који је, по мишљењу историчарке Дубравке Стојановић, представом „Колубарска битка” (Арсенија Јовановића) допринео успостављању митске слике Првог светског рата преводећи позоришни ритуал у верски. У ЈДП-у су се тада могли чути повици „Јуриш!”, праћени масовним плакањем и скандирањем које је, каже ова историчарка, наликовало иницијацији у новорођену нацију – записали су Ања Суша и Ћирилов поводом 48. Битефа, и најавили трибину фестивала коју ће организовати историчарка Олга Манојловић-Пинтар.

Како су нагласили, представа „Бојно поље сећања 1914–2014” из Берлина, у режији Ханса Вернера Крезингера, тематизоваће западни и источни, колективни и лични, научни и уметнички погледа на Први светски рат.

Варшавска представа „Аполонија” Кшиштофа Варликовског, кроз призму античких јунакиња Ифигеније и Алкестиде, али и Аполоније Махчињске, Пољакиње која је изгубила живот покушавајући да спасе 25 пољских Јевреја током Другог светског рата, поставља питање холокауста из перспективе жртве и починитеља.

„Наш разред” Јане Рос из Литваније инспирисан је литванским антисемитизмом у новијој историји, а комад „Фронт” Лука Персевала из Хамбурга ослања се на Ремаркову књигу „На Западу ништа ново” и пружа западни поглед на Велики рат. Темом Великог рата баве се представе „Змајеубице” Иве Милошевић и „Мали ми је овај гроб” Дина Мустафића.

У средишту представе „Гробница за Бориса Давидовича” Ивице Буљана је истоимена књига Данила Киша, и покреће питања механизма историје и репресивних система. „Неопланта” Андраша Урбана из Новог Сада подсећа да је мала промена друштвених околности довољна да се човечанство врати на ниво првобитне заједнице.

Лична историја и колективно памћење теме су представе „Прошлост је сада” Корине Мајер из Швајцарске, а „Комунитас на испиту” Ане Вујановић и Саше Асентића, кроз перформанс, испитиваће ослобађање индивидуалних тела.

Комад „Александра Зец” Оливера Фрљића из Хрватске упућује на рат с почетка деведесетих година 20. века у Југославији и дечје жртве као метафору жртвовања сопствене будућности. Словеначки редитељ Јернеј Лоренци, прошлогодишњи добитник „Политикине” награде за представу „Олуја”, гостује с комадом „Полудела локомотива” и тематизује утицај позоришта на савремено друштво.

Буџет 48. Битефа износи око 35 милиона динара: од Секретаријата за културу око 19 милиона, од Министарства културе 11 милиона, покрајинског Секретаријата за културу 2,5 милиона, уз помоћ страних културних центара и амбасада.

„Пакет-аранжман” на отварању Битефа

– Битеф ће отворити представа „А где је револуција, стоко” Борута Шепаровића из Хрватске. Уз Оливера Фрљића, реч је о најпознатијем хрватском аутору, који је нашој публици познат по представи „55+” са прошлог Битефа, која је одушевила публику. Шепаровић се бавио чувеном рокенрол бунтовничком плочом „Пакет-аранжман” (у  извођењу Идола, Шарла акробате и Електричног оргазма), која је утицала на многе генерације. Комад испитује како идеје тих уметника функционишу данас у региону и поставља реторичко питање из наслова комада – каже Ања Суша.