Тоне угинуле рибе на Тиси

Нови Бечеј – На реци Тиси је дошло до незапамћене еколошке катастрофе. Велике количине угинуле рибе примећене су још прекјуче низводно од Сенте, све до Новог Бечеја. Овде се на брани заустављају тоне рибе која не даје знакове живота, а реч је о разним примерцима млађи, али и сомова тешких више од 50 килограма. За сада се не зна шта је отровало реку и рибе, а републички инспектори су забранили рад шећеране у Сенти одакле је, наводно, у реку испуштано кречно млеко.

Према речима Живе Неатнице, општинског инспектора за екологију, овим инцидентом почињен је удар на цео еко-систем овог подручја. Претпоставља се да је због непречишћених отпадних вода Фабрике шећера у Сенти, које су крајем августа доспеле у Тису, дошло до великог угинућа рибе у овој реци.

По пријави Риболовачког савеза Војводине, реаговала је Републичка инспекција за заштиту животне средине, која је 1. септембра утврдила да је боја реке Тисе знатно промењена на месту испуста отпадних вода шећеране, као и да низводно од излива постоје наслаге гашеног креча. Због тога је привремено забрањено обављање технолошког процеса прераде шећерне репе у овој фабрици. Пратећи ситуацију на Тиси крај Новог Бечеја, Милан Кнежев, координатор Међуопштинске комисије за праћење стања реке Тисе, забележио је 4. септембра да је талас загађења стигао до Новог Бечеја и да су се овде појавиле велике количине угинуле рибе.

Мада се још обављају испитивања, па се са сигурношћу не може тврдити који је главни разлог тровања реке, због недостатка кисеоника у води претпоставља се да су у воду доспеле недозвољене количине креча. Због великог помора неки тврде да је вода затрована и формалином, а сумња се да је учешће у тровању животне средине имала и фабрика квасца "Фермин" из Сенте.

Јуче до поднева и прекјуче из воде на устави извађено је 15 тона рибе и то највише млађи, па је сасвим извесно да је на дуже време страдала речна фауна. На удару су и велике количине рибе која се храни у кавезима у овом делу Тисе и сада се ради на томе да се она измести, ако већ није касно. Иначе, како нам тврде Новобечејци, дуж целог тока реке у врбацима се на површини скупљају јата угинуле рибе коју околно становништво у врећама носи за исхрану стоке.

До последњег великог страдања у Тиси дошло је пре неколико година , када је она отрована цијанидом из једног рудника у Румунији и тај инцидент је добио међународне размере и остао запамћен по великом помору рибе. Упућени тврде да су овај пут, за Нови Бечеј, последице још и веће.

Ђ. Ђукић

-----------------------------------------------------------

Десетоструко више казне за загађиваче

Уместо три милиона, казне би требало да износе 30 милиона динара, предложило Министарство за заштиту животне средине

Министарство за заштиту животне средине предложило је десетоструко више казне за неодговорне загађиваче воде и ваздуха. Уместо садашња три милиона, колико износи максимална казна за правна лица која испуштају отпадне воде у реке или опасне материје у ваздух, предложена је казна у износу 30 милиона динара, најавио је Саша Драгин, министар за заштиту животне средине, на конференцији за новинаре која је уприличена поводом 100 дана рада тог министарства. Он је истакао да је предлог упућен министру правде који ће га у изнети пред републичком владом у најскорије време.

Како је истакао министар, истрајавање на оштријој казненој политици према загађивачима један је од четири приоритета тог министарства које је одлучно у томе да се коначно обрачуна са свима који несавесно и неодговорно већ годинама трују нашу животну средину. Пословодство индустријских постројења и фабрика које испуштају отпадне воде у реке и тиме уништавају рибљи фонд мораће добро да размисли: да ли им се исплати да плаћају високе казне за прекршај због угрожавања животне средине или ће уградити уређаје за пречишћавање отпадних вода, казао је Драгин.

Други приоритет овог министарства јесте усклађивање законодавства из области животне средина са прописима Европске уније. У вези с тим већ овог месеца у скупштинску процедуру улази сет еколошких закона, попут дуго очекиваног закона о управљању отпадом, закона о заштити од јонизујућег зрачења и о нуклеарној сигурности, закона о заштити нејонизујућег зрачења и других.

По речима Драгина, влада је на предлог овог министарства усвојила неколико законских аката. Реч је, пре свега, о Закону о потврђивању Кјото протокола уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе. "Овај закон је велика прилика за нашу земљу да стимулише чистију производњу, јер дефинише прецизне вредности о дозвољеној емисији угљен-диоксида у атмосфери", истакао је министар.

Један од главних циљева овог министарства јесте решавање горућег проблема у овој области, а које су означене као црне тачке на еколошкој мапи Европе. Реч је о Бору, Панчеву и Бачком каналу. Стручни тим овог министарства ангажоваће се и на подизању еколошке свести грађана Србије организовањем одговарајућих акција, попут летошње "Очистимо Србију".

У протеклих 100 дана рада овог министарства постигнути су задовољавајући резултати у области инспекцијског надзора. У овом периоду повећан је број редовних и превентивних контрола потенцијалних загађивача. Спроведено је 1.773 прегледа индустријских загађивача, донето 320 решења и поднето 36 пријава за привредни преступ и 12 кривичних пријава против правних лица.

У 32 предузећа изречене су привремене забране мере производње или рада делова постројења. Реч је о неким од највећих загађивача као што су Азотара и Рафинерија у Панчеву, неколико предузећа у Књажевцу, одговорних за велико угинуће риба у реци Тимок, као и предузеће ШИК Копаоник које је у више наврата загадило реке Бањску и Топлицу.

Како је истакао Драгин, само у сектору инспекцијских послова повећан је број инспектора са 90 на 137, а највише инспектора ангажовано је у четири града у којима постоји највише еколошких проблема: Панчеву, Бору, Београду и Смедереву.

Н. Ковачевић