Ваш правни водич

Закон о раду предвиђа два случаја удаљења са рада када запосленом припада накнада зараде у висини једне четвртине, односно једне трећине основне зараде.

Први случај јесте када је против запосленог покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом или ако је учинио повреду радне обавезе која угрожава имовину веће вредности утврђене општим актом или уговором о раду. Законодавац у таквој ситуацији тражи да буду испуњени одређени услови, а то су да кривично дело буде учињено на раду или у вези са радом, тачније да је повреда радне обавезе таква да угрожава имовину веће вредности и да је то предвиђено општим актом или уговором о раду. У противном, послодавац неће имати право да запосленог удаљи са рада.

Други случај постоји када запослени повреди радну обавезу или прекрши радну дисциплину или се понаша тако да не може да настави рад послодавца. Тада му послодавац уручује упозорење пред отказ. Он тада може да удаљи запосленог са рада до краја истека рока који му је остављен за одговор на упозорење. По истеку тог рока, који може да траје најмање пет радних дана (што је законски минимум са правом послодавца да тај рок буде и дужи), послодавац може запосленог да врати на посао ако утврди да у његовим радњама нема повреде радних обавеза.

У случају да постоје олакшавајуће околности, или ако је природа повреде радне обавезе (или непоштовање радне дисциплине) таква да то није довољан разлог за отказ, послодавац може запосленог да обавести да ће му отказати уговор о раду ако поново учини исту или сличну повреду. Уколико послодавац оцени да су повреде такве да запослени више не може да остане, донеће решење о отказу.