Далеко од помирења

Специјално за "Политику"
Братислава, 10. септембра – Трауме из вишевековне словачко-мађарске заједничке историје поново су избиле поводом два предлога за парламент који су се појавили у јавности. Оба предлога потичу од Странке мађарске коалиције (СМК) која окупља полумилионску мађарску мањину у Словачкој.

У овој странци опет су се, што се догађа циклично на сваке две–три године, појавили гласни предлози односно захтеви да се обештете припадници мађарске мањине који су остали без имовине и били протерани из својих кућа после Другог светског рата. Тада је, наиме, заједно са преко три милиона Немаца из Чехословачке, на основу такозваних Бенешових декрета, исељен известан број Мађара и одузета им је имовина (процене броја депортованих Мађара су различите, а најверодостојнији је – неколико десетина хиљада). 

"Словачке" странке су се релативно брзо договориле о резолуцији у парламенту којом би се истакла непромењивост ових декрета и послератног правног поретка и одбацили такви мађарски захтеви које, иначе, много чешће и жешће постављају исељени судетски Немци и њихови потомци у Немачкој и Аустрији. Сличан документ је, суочен с  притиском судетских Немаца и немачке деснице која их подржава, усвојио доњи дом чешког парламента 2002.        

На више разумевања, мада не и стварног успеха, наишла је иницијатива, такође СМК-а, да се донесе заједничка резолуција парламената Словачке и Мађарске у којој би се изразило обострано жаљење због узајамно учињених историјских неправди. Текст који се према председнику СМК-а Палу Чакију тицао деликатних времена из историје обе земље односно народа, међутим, оспорен је од стране представника владе и пре него што је званично објављен. Подршку је тај предлог добио само од Хришћанско-демократског покрета који је, иначе, први још раније покренуо широку иницијативу за међусобно словачко-мађарско помирење.

Ни из Мађарске није досад дошао јасан одговор. Традиционално умеренији владини социјалисти изложени су притиску конзервативне опозиције с Фидесом на челу, који, такође, већ традиционално "штити" мађарске мањине остављене изван граница земље Тријанонским уговором, и даље га сматрајући неправдом према Мађарима као и неке од резултата Другог светског рата.

Побољшању односа не помажу ни разна новија догађања, која попримају и обрисе афере, на пример наводни лањски националистички напад на студенткињу мађарске народности Хедвигу Малинову (за који полиција тврди да је она измислила). А ових дана, као најконтроверзнија тема наметнула се паравојна формација Мађарска гарда – коју је ради "заштите од напада Словачке, Румуније и Србије у којима живе мађарске мањине" формирао ултранационалистички покрет "За бољу Мађарску".