Закаснело јунаштво

Међусобне оптужбе донедавних уважених "делатника у власти" пљуште са свих, па и неочекиваних страна! Учесници у овом вербалном рату имају диференциране стратегије: нападају, оптужују, прете, позивају се на неупитно наслеђе покојног Зорана Ђинђића, проглашавају се јединим легитимним настављачима "револуције која тече", глуме јагњад божју, повремено смерношћу и истинољубивошћу дирну, и, најзад, "пропирају" биографије. Благо нама са нама, других непријатеља нам и не треба. Све завере овога света падају у (прљаву) воду српске постпетооктобарске каљуге!

Тзв. јавно мњење, различито политички профилисано и испарцелисано, доживљава своје тренутке блажене сатисфакције: ово је само потврда нашег давнашњег просветљења, чак интуиције када је о политичарима и њиховој улози у нашим животима реч. И то поверење, које смо им ми, у једном тренутку слабости (безвољности?), поклонили на изборима – то не значи ништа. Знали смо да ћемо бити преварени, јер, у Србији, онаквој каква одвајкада јесте – другачије бити не може. То је попут фатума, јер и "шут са рогатим" не може. Тај поданички менталитет, толико карактеристичан за Србе, увек проналази оправдање за неучествовање, тј. неузимање судбине у своје руке. Дубока и мрачна ауторитарна традиција у сваком покољењу узме свој данак: препуштамо се, скоро увек до краја, грешкама владајућих, без обзира на идеологију и боју на застави. Јунаштво обично дође касно, уз немерљиве жртве, често сасвим непотребне са становишта мудрог поступања у историји.

Другачије може бити, сигурно: кроз различите форме грађанске иницијативе држати увек на опрезу људе на власти! Подупирати слободне медије и истраживачко новинарство. Узети активно учешће у синдикалној борби итд, итд.

Рационални и добронамерни људи, забринути за судбину нашег народа, често бивају проглашени "издајницима" или "отпадницима". У најбољем случају безвредним "сапутницима". То је један од спецификума силовитог динарског менталитета, који никада ствари не може да разуме у нијансама и да природне разлике у мишљењима не схвата као објаву рата.

Књижевник