Zakasnelo junaštvo

Međusobne optužbe donedavnih uvaženih "delatnika u vlasti" pljušte sa svih, pa i neočekivanih strana! Učesnici u ovom verbalnom ratu imaju diferencirane strategije: napadaju, optužuju, prete, pozivaju se na neupitno nasleđe pokojnog Zorana Đinđića, proglašavaju se jedinim legitimnim nastavljačima "revolucije koja teče", glume jagnjad božju, povremeno smernošću i istinoljubivošću dirnu, i, najzad, "propiraju" biografije. Blago nama sa nama, drugih neprijatelja nam i ne treba. Sve zavere ovoga sveta padaju u (prljavu) vodu srpske postpetooktobarske kaljuge!

Tzv. javno mnjenje, različito politički profilisano i isparcelisano, doživljava svoje trenutke blažene satisfakcije: ovo je samo potvrda našeg davnašnjeg prosvetljenja, čak intuicije kada je o političarima i njihovoj ulozi u našim životima reč. I to poverenje, koje smo im mi, u jednom trenutku slabosti (bezvoljnosti?), poklonili na izborima – to ne znači ništa. Znali smo da ćemo biti prevareni, jer, u Srbiji, onakvoj kakva odvajkada jeste – drugačije biti ne može. To je poput fatuma, jer i "šut sa rogatim" ne može. Taj podanički mentalitet, toliko karakterističan za Srbe, uvek pronalazi opravdanje za neučestvovanje, tj. neuzimanje sudbine u svoje ruke. Duboka i mračna autoritarna tradicija u svakom pokoljenju uzme svoj danak: prepuštamo se, skoro uvek do kraja, greškama vladajućih, bez obzira na ideologiju i boju na zastavi. Junaštvo obično dođe kasno, uz nemerljive žrtve, često sasvim nepotrebne sa stanovišta mudrog postupanja u istoriji.

Drugačije može biti, sigurno: kroz različite forme građanske inicijative držati uvek na oprezu ljude na vlasti! Podupirati slobodne medije i istraživačko novinarstvo. Uzeti aktivno učešće u sindikalnoj borbi itd, itd.

Racionalni i dobronamerni ljudi, zabrinuti za sudbinu našeg naroda, često bivaju proglašeni "izdajnicima" ili "otpadnicima". U najboljem slučaju bezvrednim "saputnicima". To je jedan od specifikuma silovitog dinarskog mentaliteta, koji nikada stvari ne može da razume u nijansama i da prirodne razlike u mišljenjima ne shvata kao objavu rata.

Književnik