„Сиви дом” више није сив

Пет­на­е­сто­го­ди­шњи А. С. из Обре­нов­ца, иза се­бе има на­но­ше­ње те­шких те­ле­сних по­вре­да. Ка­же, не кри­ви дру­штво за то што је „пао”, не­го – се­бе. Имао је шан­су да за­и­гра за пр­во­ли­га­шки Чу­ка­рич­ки, али је због глу­по­сти ко­ју је на­пра­вио про­пу­стио про­фе­си­о­нал­ну фуд­бал­ску ка­ри­је­ру. Тру­ди­ће се, обе­ћа­ва, да у До­му ко­ли­ко-то­ли­ко на­док­на­ди из­гу­бље­но.

С об­зи­ром на то да је у тре­нут­ку суд­ске од­лу­ке био ма­ло­ле­тан, из­ре­че­на му је ме­ра упу­ћи­ва­ња у Вас­пит­но-по­прав­ни дом за ма­ло­лет­ни­ке у Кру­шев­цу. Ни ње­му, ни дру­ги­ма ко­ји су због не­ке крив­ње за­вр­ши­ли ов­де, ни­је из­ре­че­на вре­мен­ски огра­ни­че­на ка­зна. За­кон про­пи­су­је да она мо­же да бу­де од шест ме­се­ци до че­ти­ри го­ди­на, па ка­ко се ко по­ка­же. Вред­ни­ји и по­слу­шни­ји иду ку­ћи ра­ни­је. Они дру­ги – ка­сни­је.

Нај­ве­ћи број њих у До­му је због „имо­вин­ских де­ли­ка­та”. Укуп­но их је око две сто­ти­не, а сва­ки де­се­ти је ов­де због уби­ства. Због спе­ци­фич­но­сти уста­но­ве, на­чи­на ње­ног функ­ци­о­ни­са­ња, на­чи­на ра­да за­по­сле­них Дом је, ка­ко ка­же ње­гов управ­ник Иван Ми­ја­и­ло­вић, је­дин­ствен не са­мо у Ср­би­ји, не­го и на чи­та­вом Бал­ка­ну.

– У До­му се спро­во­ди вас­пит­на ме­ра ко­ја не мо­же да тра­је кра­ће од шест ме­се­ци, ни­ти ду­же од че­ти­ри го­ди­не и у ње­му се на­ла­зе шти­ће­ни­ци ко­ји су сво­ја кри­вич­на де­ла из­вр­ши­ли у ста­ро­сној до­би од 14 до 16 го­ди­на, из­у­зет­но и ста­ри­ји, уко­ли­ко суд про­це­ни и сма­тра да је то свр­сис­ход­ни­је и це­лис­ход­ни­је у про­це­су ре­со­ци­ја­ли­за­ци­је – об­ја­шња­ва Ми­ја­и­ло­вић.

У пре­ва­спи­та­ва­њу шти­ће­ни­ка, ка­же управ­ник, уче­ству­је чи­тав тим струч­ња­ка: пси­хо­ло­зи, со­ци­о­ло­зи, пе­да­го­зи..., ко­ји ана­ли­зи­ра­ју лич­ност шти­ће­ни­ка, њи­хов од­нос пре­ма из­вр­ше­ном де­лу и дру­штве­ној за­јед­ни­ци. Твр­ди да „си­ви дом”, ка­ко је ВПД у Кру­шев­цу по­знат по исто­и­ме­ној те­ле­ви­зиј­ској се­ри­ји, ви­ше ни­је сив и да ви­ше ли­чи на мо­дер­не уста­но­ве за пре­ва­спи­та­ва­ње ма­ло­лет­ни­ка.

– Из­град­ња но­вих па­ви­љо­на омо­гу­ћи­ла нам је да се по­себ­но сме­шта ма­ло­лет­на и пу­но­лет­на по­пу­ла­ци­ја. По­себ­но смо се тру­ди­ли да их, иако су у одво­је­ним па­ви­љо­ни­ма, рас­по­ре­ди­мо по сте­пе­ну ри­зи­ка. Нај­че­шће су ов­де због кра­ђа и, на­жа­лост, ве­ћи­на њих су ви­ше­стру­ки по­врат­ни­ци. Дом функ­ци­о­ни­ше као је­дан ма­ли град и у ње­му се, као и „на­по­љу”, де­ша­ва­ју раз­не ства­ри. Има­мо под­јед­на­ко про­бле­ма и са шти­ће­ни­ци­ма и с рад­ни­ци­ма што је ти­пич­но за окру­же­ње у ко­јем ра­ди­мо, али и по­сао ко­јим се ба­ви­мо – ка­же Ми­ја­и­ло­вић и на­гла­ша­ва да је ово је­ди­ни за­вод у ком је број вас­пи­та­ча и шти­ће­ни­ка – исти.

Из­ве­сних про­бле­ма у ра­ду с де­цом, ка­ко ка­же Рад­ми­ла Зе­че­вић, на­чел­ни­ца за трет­ман у ВПД Кру­ше­вац, увек има. По­след­њих го­ди­на у ње­му је све ви­ше оних с про­сеч­ном или ин­те­ли­ген­ци­јом ис­под про­се­ка.

– У Дом се упу­ћу­ју и де­вој­чи­це ко­је се сме­шта­ју у па­ви­љо­не ко­ји су одво­је­ни од оних у ко­ји­ма су де­ча­ци. Не­ма­мо не­ких ве­ћих про­бле­ма с њи­ма, али је ин­те­ре­сант­но да је тре­нут­на струк­ту­ра де­вој­чи­ца у До­му та­ква да су оне ло­ших ин­те­лек­ту­ал­них по­тен­ци­ја­ла и с ду­бо­ким па­то­ло­ги­ја­ма. Углав­ном до­ла­зе из дис­функ­ци­о­нал­них по­ро­ди­ца, а не­ке од њих су пре упу­ћи­ва­ња у Дом би­ле су скло­не нар­ко­ма­ни­ји, про­сти­ту­ци­ји... Ко­му­ни­ка­ци­ја с њи­ма је вр­ло шту­ра, што до­дат­но оте­жа­ва по­сао осо­бљу у До­му. Че­сто на­и­ла­зи­мо на про­бле­ме ка­да тре­ба не­ку од де­вој­чи­ца да от­пу­сти­мо из До­ма. Не­рет­ко се де­ша­ва да де­вој­ке, по­сле До­ма, не­ма­ју где да се вра­те. Има­ли смо и слу­ча­је­ва ка­да де­вој­ци ни­смо ре­кли да иде ку­ћи да је не би­смо де­при­ми­ра­ли, од­но­сно ути­ца­ли на ње­но по­на­ша­ње ко­је се у До­му знат­но по­пра­ви­ло – на­во­ди Зе­че­ви­ће­ва.

А, дру­гог ре­ше­ња осим от­пу­ста – не­ма. Оног тре­нут­ка ка­да је ре­ше­ње пра­во­сна­жно, шти­ће­ник мо­ра да бу­де „екс­пе­до­ван” из До­ма.

Сва­ко оде­ље­ње у До­му има свој ре­жим ра­да, а шти­ће­ни­ци се сва­ко­днев­но оце­њу­ју. На кра­ју не­де­ље, вас­пи­тач „за­кљу­чу­је” про­сеч­ну оце­ну од ко­је за­ви­си на­пре­до­ва­ње у трет­ма­ну, са­мим тим и број по­год­но­сти.

– Жи­вот и рад шти­ће­ни­ка у До­му бо­ду­је се оце­на­ма од ну­ле до три. Бо­ду­је се све што они ура­де, ка­ко у кон­так­ту с вас­пи­та­чем на пла­ну пре­ва­спи­та­ва­ња ко­ји је ин­ди­ви­ду­а­лан за сва­ког шти­ће­ни­ка, у ра­ди­о­ни­ци где су рад­но ан­га­жо­ва­ни, у шко­ли где се обра­зу­ју, али и на свим дру­гим по­љи­ма. Не­дељ­ни „скор” је нај­ва­жни­ји за на­пре­до­ва­ње. Сва­ко ју­тро, вас­пи­тач има ди­ску­си­о­ну гру­пу где с ма­ло­лет­ни­ци­ма ана­ли­зи­ра прет­ход­ни дан. На овим „са­стан­ци­ма” шти­ће­ни­ци мо­гу да са­зна­ју ко­је су оце­не до­би­ли за прет­ход­ни дан. Ако и до­би­ју ло­шу оце­ну, она мо­же да се ис­пра­ви – об­ја­шња­ва на­чел­ни­ца за трет­ман КПД у Кру­шев­цу.

Ви­ше бо­до­ва зна­чи и бо­љи трет­ман, а бо­љи трет­ман – ви­ше по­год­но­сти и из­ла­ске у град. А, ка­да из­ла­зе у град, сва­ког шти­ће­ни­ка пра­ти по је­дан вас­пи­тач. Они ко­ји су у До­му рад­но ан­га­жо­ва­ни, до­би­ја­ју ме­сеч­ну на­док­на­ду за то. По­ла од тог нов­ца иде на њи­хов „цр­ни де­по­зит” ко­ји они, ка­да иза­ђу из До­ма, но­се са со­бом, а по­ло­ви­ну шти­ће­ни­ци мо­гу да ко­ри­сте сва­ке сре­де. За но­вац, углав­ном, ку­пу­ју ци­га­ре­те, со­ко­ве. Не­ки од њих ште­де но­вац и за њих ку­пу­ју па­ти­ке, оде­ћу. Тре­нут­но су „у мо­ди” тре­нер­ке.

– Из­ве­сних, хај­де да ка­жем, про­бле­ма има­мо и с ро­ди­те­љи­ма. Има ро­ди­те­ља ко­ји са­ра­ђу­ју и ко­ји од пр­вог да­на сва­ко­днев­но зо­ву и ин­те­ре­су­ју се за сво­ју де­цу. Има­те и оне ко­ји се уоп­ште не ин­те­ре­су­ју и не са­ра­ђу­ју, до­но­се де­ци мо­бил­не те­ле­фо­не, ра­ни­је су до­но­си­ли и нар­ко­ти­ке. Не­ка­да је­дан раз­го­вор с ро­ди­те­љи­ма зна­чи три ко­ра­ка уна­зад за шти­ће­ни­ка – на­во­ди Зе­че­ви­ће­ва.

Сва­ки од шти­ће­ни­ка за­слу­жу­је, ка­жу у До­му, дру­гу шан­су. Ма­ло је ко ис­ко­ри­сти. Ве­ћи­на њих се, на­жа­лост, по­но­во вра­ћа на лош пут.

------------------------------------------------------------------------

Осно­вао га Кр­цун

Уста­но­ву је 11. ју­на 1947. го­ди­не осно­вао та­да­шњи ми­ни­стар по­ли­ци­је Сло­бо­дан Пе­не­зић Кр­цун. Та­да су при­сти­гли и пр­ви ма­ло­лет­ни­ци. Згра­да у ко­јој је сме­штен управ­ни део из­гра­ђе­на је не­по­сред­но пред рат као ка­зне­ни за­вод. Би­ла је опа­са­на ви­со­ким зи­дом, с ма­лим дво­ри­штем за шет­њу. Ве­ћи број про­сто­ри­ја био је без во­до­во­да и ка­на­ли­за­ци­је. Пр­ви ма­ло­лет­ни­ци би­ли су упу­ће­ни из ка­зне­но-по­прав­них до­мо­ва, а осим њих у уста­но­ви су би­ли сме­ште­ни и ма­ло­лет­ни­ци ко­ји­ма ни­је би­ла из­ре­че­на вас­пит­на ме­ра или ка­зна, већ су због де­лин­квент­ног по­на­ша­ња при­хва­та­ни с ули­ца ве­ћих гра­до­ва Ср­би­је, Цр­не Го­ре и дру­гих кра­је­ва та­да­шње др­жа­ве.
------------------------------------------------------------------------

Не­кад и сад

За по­след­ње две и по го­ди­не мно­го је ура­ђе­но на уна­пре­ђе­њу жи­во­та шти­ће­ни­ка и ра­да за­по­сле­ник у ВПД. Ура­ђе­не су но­ве пар­ков­ске ста­зе, укло­њен је ве­ћи број ста­рих и оште­ће­них ста­ба­ла, ра­ди­ло се на раш­чи­шћа­ва­њу и пре­на­ме­ни 45 ари зе­мљи­шта из про­из­вод­не ха­ле, по­диг­ну­та је но­ва огра­да. Ура­ђе­на је дре­на­жа те­ре­на око ви­тал­них обје­ка­та уну­тар До­ма.

На еко­но­ми­ји чи­ја је по­вр­ши­на око 15 ари га­је се по­љо­при­вред­не кул­ту­ре, а по­ве­ћан је и обим про­из­вод­ње хра­не. По­вр­ши­на еко­но­ми­је про­ши­ре­на је за око се­дам и по хек­та­ра по­што је раш­чи­шћен ко­ров, ре­но­ви­ра­на је уну­тра­шњост управ­не згра­де и при­јав­ни­це.