Хенри Мур – нежан господар материјала

 Када је први и једини пут боравио у Београду 1955. године славни енглески вајар Хенри Мур (1898–1986) саопштио је новинарима да су његову уметност народу приближиле путујуће изложбе и да је почашћен пажњом Британског савета. Претпостављамо да је зато њиховој колекцији , која се приказује широм света под називом „Музеј без зидова” , Мур пре три деценије донирао више од 200 својих радова. Дела из те збирке , захваљујући Британском савету видећемо у оквиру изложбе „Хенри Мур – графичар” у Народном музеју у Београду од 11. септембра до 31. октобра и у Музеју Војводине у Новом Саду од 7. до 30. новембра.

Овог пута нећемо видети скулптуре славног вајара већ мање познат, али интегрални део његовог стваралаштва, у овом случају 80 графика, пет модела скулптура и један радни модел из периода од 1934. до 1984. године. А биће изложене и фотографије уметника. Избор је начинило лондонско Одељење за визуелне уметности Британског савета у сарадњи са Фондацијом Хенрија Мура. Разноврсним пратећим програмима, кроз стручна вођења, предавања, трибине, радионице за децу и одрасле наши музеји приближиће нам стваралаштво великог уметника.

Шта год да је стварао, без обзира на то да ли је то била скулптура, цртеж, графика или нека друга уметничка форма Мур је увек истицао:

– Највише ме занима људска фигура, а принципе облика и ритма пронашао сам у природи – у камењу, стенама, костима, дрвећу, биљкама.

За долазак Хенрија Мура на наше просторе 1955. била је заинтересована држава, па је тако је славни уметник боравио два дана у Љубљани, потом у Загребу испратио своју изложбу и са супругом Ирином присуствовао отварању исте поставке у Београду 29. марта 1955. у „Цвијети Зузорић“.

На отварању је, како преноси тадашња „Политика”, говорио књижевник Марко Ристић , а било је представљено 90 Мурових радова – скулптура, слика, цртежа и репродукција. Из тадашњих новинских чланака сазнајемо да је Мур посетио и атељеа својих београдских колега, сликара Петра Лубарде и вајара Ристе Стијовића, потом Мила Милуновића и Пеђе Милосављевића, а у Загребу Хегедушића, Бакића и Радованија. Помињало се да је чак желео да у Лондону помогне организовање изложбе Генералића.

Хенри Мур је лично отишао у кућну посету Томи Росандићу, који је био у позним годинама и тешко се кретао. Новинар нашег листа је априла 1955. записао да се Мур погледавши скулптуре Росандићу обратио следећим речима:

– Мој утисак о вама је потпун. За мене је велики доживљај да стојим крај великог човека и његовог дела „Ecce Homo”, које убрајам у највећа скулпторска достигнућа.

Хенри Мур, син рудара из Каслфорда, потом сеоски учитељ и борац Петнаесте лондонске бригаде у Првом светском рату који је постао један од најпризнатијих британских вајара својевремено је Александру Ненадовићу, дописнику нашег листа из Лондона, у интервјуу датом у јануару 1955. причао о својим почецима:

– Када сам у Лондону као двадаесетогодишњи младић први пут крочио у одаје Британског музеја, поглед ми се најпре и најдуже задржао на примерцима примитивне скулптуре, мексичке нарочито. И ако ме питате чија су дела на мене утицала ето вам одговора. Поред неизбежних утицаја свеколиких сликарских и вајарских достигнућа. Знам и да се принцип верности материјалу временом почео претварати у неку врсту фетиша. Претеривало се. Уметник не може бити слуга, не сме подлећи материјалу. Али, ја и даље сматрам да никако не треба да буде окрутан, већ обазрив, нежан господар материјала.

Мур је о уметности говорио да она одражава природу, али је  „дело човека, а не копија природе. Уметнике не треба делити на модернисте и реалисте, већ на обдарене и необдарене. Разлика је у изразу.”

Славни вајар је указао да су људи почели да га цене након Другог светског рата:

– Преокрет у оцени вредности мојих радова наступио је за последњим ратом. Својевремено сам био наименован у једном периоду за званичног „ратног уметника” . У ратним данима када су немачке бомбе падале на Лондон и страх и неизвесност повећавали људске патње, одлазио сам у склоништа, посматрао људе у искушењима и тегоби и сликао. Ти радови из рата били су касније свуда брзо растурени, распродати и примљени са високом оценом. Имао сам утисак да су многи тада почели другачије да гледају и на моју предратну скулптуру.

----------------------------------------------

Колекција Британског савета

„Музеј без зидова” колекција Британског савета састоји се од око 9.000 радова у различитим медијима – од слика и графика, преко цртежа и фотографија, па до инсталација великог формата. Највише су заступљени модерни уметници који су стварали у периоду након Другог светског рата, међу којима су Хенри Мур, Дамијен Хирст, Бери Фленаган, сер Едуардо Паолоци и други. У сарадњи са „Гуглом”, како су нам рекли у Британском савету у Београду, део колекције је дигитализован и доступан широкој јавности у форми виртуелних изложби. Пре доласка у Србију, изложба је приказана широм света, рецимо у Казахстану, али и земљама у ужем региону као што су Албанија и Македонија. Након Србије, поставака наставља међународну турнеју кроз мрежу Британског савета.

----------------------------------------------

Муров скромни живот

Хенри Мур рођен је 1898. у Кастелфорду у Јоркширу, у породици рудара . Похађао је уметничку школу у Лидсу и студирао у Лондону. Мобилисан је за време Првог светског рата и био рањен. Био један од саветника Тејт галерије. Постао је инострани члан САНУ 1975. године. Облици његових скулптура обично су апстрактне представе људског тела, често фигуре мајке с дететом или фигуре у лежећем положају. Прославио се бронзаним и мермерним скулптурама и покренуо нови облик модернизма у Великој Британији. Иако је стекао богатство живео је скромно у малој кући и зарађена средства усмеравао у Фондацију која носи његово име. Преминуо је 1986. године.