Клинтонови би "натерали" да призна Косово

У вашингтонском центру за источноевропске студије "Вудро Вилсон" ове среде по подне два сата се дебатовало о томе шта треба урадити да би се тема Косова "затворила до краја године". Шансе да се преговори окончају договором до десетог децембра посредством дипломатије равне су нули, како су се сложили панелисти Борут Гргич, са двоструком функцијом директора Института за стратешке студије у Љубљани и саветника у кабинету косовског премијера, Тим Џуда, британски новинар и специјалиста за Балкан, Владимир Матић, професор на Клемсон универзитету, и Џејмс О’Брајен, шеф саветодавне фирме за инвестиције у нова тржишта "Олбрајт капитал менаџмент" (његова шефовица Мадлен Олбрајт је главни спољнополитички саветник Хилари Клинтон, водећег демократског кандидата за председничке изборе 2008).

"Оклевање" Американаца

Као Словенац, а саветник за спољну политику у кабинету Агима Чекуа, Борут Гргич тврди да "нико у Европској унији у овом тренутку није спреман на одлуку о статусу Косова", нити се назире "легални оквир за улазак мисије ЕУ која би требало да замене Унмик". Ниједна партија на Косову нема никакав економски програм, нити предлоге за заштиту мањина, нити се о било чему другом говори, сем о независности. У свим медијима одбројава се уназад 120 дана, а тензија се подиже за тај нулти час. Шта ће се десити када разљућени народ схвати десетог децембра да се никуда није стигло, и да "нема ватромета", пита се Гргич. Закључује да ће се "бес сручити на било кога: Унмик, Србе… јер ми губимо контролу на терену". Он, пребацујући се на улогу словеначког аналитичара, разлаже да се чак и "актуелна америчка администрација размишља зашто би се она истурала са подршком унилатералној независности Косова" и "зашто ову врућу тему не би оставила следећим мандатарима". " Што се Европске уније тиче, велике проблеме са признавањем независног Косова имају Румунија, Кипар, Грчка, Шпанија…и то није све. Тим Џуда је у дискусији рекао: "Неопходно је у Европској унији створити критичну масу од бар двадесет земаља које би признале унилатерално проглашење независног Косова." Мартин Слецингер, директор програма за Источну Европу у "Вудро Вилсону", најавио је могућност веће међународне конференције где би се "шефови опречних страна закључали као у Дејтону" док не потпишу… А Џејмсу О’Брајену, који руководи фирмом Мадлен Олбрајт, Клинтонове шефовице дипломатије у време бомбардовања Србије 1999., свеједно је да ли ће то бити "Рамбује или Дејтон", али Косово мора да се реши на највишем нивоу уз учешће шефова држава.

Не постоје ни наговештаји припрема за овакву конференцију, тврди О’Брајен, а она би морала да се одржи већ крајем новембра како се не би "пробио рок (10. децембар)". Русија, која и овако не признаје те рокове,  тог дана ће рећи, како О’Брајен очекује, дајте нам још времена, а српска страна ће изаћи са неким новим предлогом или идејом. Уместо "одлагања у недоглед", О’Брајен предлаже да се "Русија стави у положај да може да критикује, али да не може да уложи вето". "Као што је то било 1999. када се није слагала са бомбардовањем и критиковала га је, али је потпомогла да се преговорима дође до решења." Уместо тога, Запад је на нечији неспретан предлог покушао да натера Русију да каже "да" у Савету безбедности. То је, по О’Брајену, било нереално очекивање оних који не познају како функционише политика Москве.

Ризици поделе Косова

Много је било речи и о ризицима поделе Косова о којој "ни Приштина ни Београд не желе званично да преговарају". Београд и зато што усвојени устав третира Косово као интегрални део државне територије, па би се свако преговарање квалификовало као издаја, а Приштина зато што инсистира на "независности целог Косова". Борут Гргич саопштио је како је на Косову у једном дневнику направљено истраживање јавног мњења и "албанско становништво је категорички против поделе Косова". А ако би се она ипак десила, Гргич преноси одлучност Косовара да заузму албански део Македоније.

По оцени Владимира Матића, око седамдесет пет хиљада Срба који живе у енклавама били би жртве ове нерегулисане поделе, границе Србије и Косова биле би недефинисане, а то би одмах утицало и на Босну и на Македонију, док би се три општине на југу Србије припојиле Косову. Читав регион ушао би у нови кризни циклус.

У дискусији је учествовао Обрад Кесић, амерички политички аналитичар српског порекла, који је рекао да САД за статус Косова, на жалост, "користе исте аргументе као које смо користили када смо кренули на Ирак", а Боруту Гргичу предочио је да све анкете у Београду такође указују да је становништво Србије једногласно против цепања државне територије.

--------------------------------------------------------------------------

О`Брајен: Велики нека саопште малима

Занимљив је и О’Брајенов предлог како да се земље Европе натерају да прихвате независност Косова: "Велике земље ЕУ морале би без одлагања да преузму ствар у своје руке и одлучно саопште малима као што су Грчка или Словачка: Косово није ваш проблем. То би морало да се обавља плански свакодневним телефонским позивима, и то најмање на министарском нивоу. Треба, ако ништа друго, постићи да мале земље бар пристану на улазак мисије ЕУ на Косово…Француска и Немачка треба да се одлуче и да саопште остатку Европе: куцнуо је час, сада, одмах ово мора да се реши. И то мора да буде пре десетог децембра…"