Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нико не би да буде у Сертићевој кожи

Нико не би да буде у Сертићевој кожи
Нови министар Жељко Сертић положио заклетву (Фото Танјуг)

Одговор на питање – који су најпречи задаци Жељка Сертића, новог министра привреде, пословни људи и економисти, готово по правилу, започињу реченицом: „Ух, не бих му био у кожи”. Затим додају да је листа приоритета министра привреде у Влади Србије много дугачка. Заједничко им је и то да тај подужи списак „ургентних захвата за спас привреде која је на издисају” почињу коначним решавањем судбине предузећа у реструктурирању и 502 неприватизоване фирме на списку Агенције за приватизацију.

Мирослав Милетић, генерални директор компаније „Бамби” сматра да је први и најважнији задатак новог министра привреде да сачини стратегију развоја привреде, у којој ће посебно место имати реиндустријализација, повезивање пољопривреде са прерађивачким капацитетима, како не бисмо извозили сировине. Остваривање такве стратегије морало би да буде обавеза за све владе, наглашава Милетић. На његовом списку седам најпречих задатака за новог министра „под тачком два” је успостављање сарадње са другим ресорима, како би се гломазна државна администрација и јавни сектор свели на меру и стандарде ЕУ.

Сертићево министарство би, сматра Милетић, требало да допринесе и смањивању регионалних разлика у земљи, али и да подстакне економску сарадњу земаља у региону, нарочито заједничку производњу за трећа тржишта. Наш саговорник је убеђен да је могућа производња здраве хране с којом треба поћи у свет.

– И, на крају, што није неважно, од Сертића очекујем да шири глас о Србији као најбољем месту за инвестирање. Онако, као што је то чинио док је био на челу ПКС – поручује Милетић.

Члан пословног клуба „Привредник” и председник „ИТМ групе” Топлица Спасојевић такође је убеђен да Сертић зна за све проблеме са којима се рве српска привреда, али да за све то треба наћи и решења.

– Сертић ће имати подршку привредника – поручује Спасојевић. – Желим му добре сараднике, али и да му не понестане подршка политичара.

– Опоравак малих и средњих предузећа и предузетника најкраћи је пут до економског раста и развоја – тврди Александар Грачанац, координатор њиховог удружења у Привредној комори Србије. – Од 2009. број малих, средњих фирми и предузетника смањен је са 266.000, на 217.000 у 2014. Пре пет година овај сектор је запошљавао 582.000 људи, а данас 386.000. У међувремену изгубљено је 196.000 радних места. У првих шест месеци ове године 13.919 предузетника је почело са новим пословима, али је 8.846 затворило радњу.

Зато ће Форум „малог бизниса” ПКС предложити новом министру привреде за почетак, каже Грачанац, да министарства финансија и привреде ускладе потезе. Да се не дешава да предузетник у истој години добије новац од државе за отварање радног места, а потом буде кажњен увећаним паушалним порезом, па се државна помоћ готово у целости враћа држави.

Аналитичар Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић сматра да би нови министар привреде требало што хитније да решава 156 предузећа у реструктурирању и да управљање јавним предузећима коначно повери људима од струке. 

– Многа предузећа у реструктурирању су у поодмаклој метастази, она продубљују наш буџетски дефицит, стежући дужничку омчу око врата Србије – образлаже свој став Ђоговић. – Јавна предузећа су рак-рана овог друштва која гуше привреду. Стално траже новац, а држава га нема, па мора да се задужује.

Владимир Круљ, виши саветник у бриселској консултантској кући „Креаб и Гавин Андерсон”, указује да завршетак приватизације и реструктурирања не би смео да се плати губитком неких стратешких производних капацитета, као што је „Железара Смедерево”, уз стварање услова да одрживо послују. Ипак, неке фирме ће морати у стечај.

– Сертића чека даље спровођење економских реформи, како би се омогућило одрживо пословање и привукли инвеститори, без чега нема нових радних места – каже Круљ. – Он зна шта привреди треба, сада је у прилици да одговори тим потребама. Предстоји нам и усклађивање привредног амбијента са захтевима ЕУ у процесу преговарања о пуноправном чланству.

Економски аналитичар Драгован Милићевић свему наведеном додаје ниску конкурентност, скупе изворе финансирања и неликвидност српске привреде коју она просечно годишње плаћа нето губитком од милијарду евра.

– Била би велика неправда очекивати од Сертића да све проблеме привреде реши преко ноћи – истиче Милићевић. – Оно што се таложило више од једне деценије, не може се уклонити за годину дана.

А. Микавица

-----------------------------------------------

Биографија

Жељко Сертић рођен је у Сечњу 1967. године. Основну и средњу школу завршио је у Новом Саду. Дипломирао је на Факултету за пословно-индустријски менаџмент Универзитета „Унион” у Београду.

У периоду од 2000. до 2006. године био је извршни директор фирме „Магма”, а од 2006. до 2010. године директор предузећа „Форекс” у Београду. Од 2010. директор је предузећа „Конрад”, које се бави високоградњом, завршним радовима у грађевинарству и уређењем ентеријера. Суоснивач је предузећа „Готрекс” у Бечу, као и „Готра” у Новом Саду.

Танјуг

-----------------------------------------------

Приоритети новог министра

 Нови министар привреде Жељко Сертић изјавио је јуче да ће свој рад заснивати на три стуба – развоју постојећих предузећа, отварању нових и завршетку процеса реструктурирања 502 фирме у Србији.

Сертић је новинарима одмах након што га је Скупштина Србије изабрала на ту функцију рекао да сматра да је његов посао већ почео и да ће у наредним данима изаћи са врло јасним и прецизним правцима и приоритетима у привреди. „Било је велико задовољство и сјајно искуство седети у Скупштини и чути све ове коментаре, врло често и критике које ће нам дати пут управо шта треба да мењамо и побољшамо. Оно што је мој утисак је да посланици веома добро знају тренутну проблематику, а виде се и одређена решења”, истакао је Сертић.

„Све оно што сам говорио као председник ПКС, наставићу да радим као министар привреде, јер је то једини прави пут”, истакао је Сертић.

Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.