Српски издавачи на Московском сајму књига

Од нашег дописника

Москва – Московски сајам књига отворио је своја врата посетиоцима 27. пут. На сајму је представљено више од 200.000 књига из 63 земље света, што је рекордан број у историји ове манифестације.

Први пут после шест година на сајам су стигли и гости из Србије. Као и у ранијим, додуше ретким приликама, српски штанд наишао је на леп пријем посетилаца. У организацији Министарства културе Републике Србије и Народне библиотеке представило се двадесетак српских излагача. Највише интересовања показано је за дечју литературу, речнике, књиге из теологије и историје, посебно за књиге о руско-српским везама, а најмање, ма колико то на први поглед изгледало парадоксално, за савремену српску књижевност. Разлог је прост – српска књижевност се веома мало, спорадично и несистематски преводи у Русији. Руски издавачи су иначе веома незаинтересовани за књижевности словенских земаља које су за време Совјетског Савеза „по задатку” објављивали, а оног тренутка кад је нестало наредбодавца, отворили су врата за дотле цензурисана западна издања. Тада прекинуте везе до дана данашњег нису успостављене. Зато је интересантно да се у пројекат Форума словенских култура „Сто словенских романа” Русија такорећи последња укључила, па је данас, на пример у Србији објављено 20 књига из те едиције, а у Русији само две.

Пројекат (тј. његову српску грану) на сајму књига и у Библиотеци иностране литературе представио је уредник Гојко Божовић.

Осим сусрета са својим издавачима наши писци Мирјана Новаковић, Михајло Пантић и Дејан Стојиљковић, чије су књиге у скорије време преведене на руски, имали су и сусрете са професорима и студентима Факултета за стране језике катедре за словенске језике и културе Универзитета Ломоносов.

У „српској репрезентацији” били су још и Младен Весковић, из Министарства за културу Србије, и Младен Ковачевић, представник Народне библиотеке.

Они су одржали прелиминарни састанак са директором Московског сајма Николајем Овсејниковим и покренута је обострана иницијатива да Русија буде почасни гост Београдског сајма књига 2016, а да исте године Србија буде почасни гост Московског сајма књига.

Како би се смањила несразмера у познавању уметности и култура двеју држава, и како би присуство српске књижевности постало бар видљивије, са уредницима Библиотеке иностране литературе одржан је прелиминарни састанак о покретању едиције савремене српске књижевности.

Часопис „Инострана литература” припрема и тематски број у целини посвећен Србији, њеној књижевности и историји.

На сајму је представљен и „Српски алманах”, који је објавио фонд „Дорога жизњи” из сибирског града Ханти Мансијска, а који ће додатно бити представљен и у амбасади Србије у Москви 15. септембра.

У оквиру сајма, одржан је и велики Међународни конгрес преводилаца коме је присуствовало око 250 представника разних земаља, укључујући и бивше југословенске републике.