Закон против мајстора стечајева

У прошлој години у Србији је пословало 115.613 привредних друштава. Више од четвртине од укупног броја чине фирме које немају запосленe. Ништа необично, тврде упућени, кад предузећа у којима је власник једини запослен раде по закону и добрим пословним обичајима.

Aли, такве фирме често се оснивају да би се избегле обавезе према пословним партнерима и држави или, у још горем случају, „опрале паре”. Трећи разлог је, кажу пословни људи који се држе закона и пословног морала, извлачење из нагомиланих дугова без казне.

Презадужена фирма се намерно гурне у стечај, а претходно се све што је у њој вредно пренесе на ново предузеће. По правилу без запослених.

Како „Политика” сазнаје, држава се спрема да стане на пут и оваквим преварама законом о привременом ограничавању права на обављање пословања и регистровање привредне делатности.

Док не измире дуговања предузећа која су довели у блокаду, овај пропис ће забранити њиховим власницима да оснују нову фирму.
Исто ограничење важиће и за оне којима је суд изрекао меру ограничења пословања.

– Доношењем овог закона биће основан регистар са подацима из казнених евиденција МУП-а, судова и других државних органа – каже Звонко Обрадовић, директор Агенције за привредне регистре.

– На основу тих података, Агенција ће имати увид у пословну историју лица која поднесу захтев за оснивање новог правног лица. Ограничење права на оснивање нове фирме биће привременог карактера и трајаће док важи забрана или казна. 

Предлог текста будућег закона утврдила је радна група, састављена од стручњака АПР, Министарства унутрашњих послова, Народне банке, Министарства привреде и десетак других институција.

Према Обрадовићевим речима, на Министарству привреде је да званично предложи овај закон. У његовој надлежности је да утврди нацрт, затим следи јавна расправа, а потом се предлог доставља влади на усвајање, па пред посланике у Скупштини.

Доношење закона о привременом ограничавању права на обављање пословања до сада је више пута најављивано, али су га честе промене надлежних министара одлагале. Ако предвиђена процедура буде ишла према очекивању, Скупштина би овај пропис могла да усвоји до краја године.

Драгољуб Рајић, консултант Мреже за пословну подршку, каже да пословна заједница одавно очекује усвајање регистра „оних који оснивају нове фирме да би замели траг старим дуговањима”.

– Неопходна је сарадња више државних органа да би се стало на пут оваквим преварантима – указује Рајић.

– На основу финансијских извештаја, који се без казне „фризирају”, то често није могуће. Закон мора да се односи и на повезана лица, јер исти људи фирму региструју и на име свог партнера. Не треба ништа измишљати. Треба копирати швајцарске и немачке прописе који су сузбили такву појаву.

Закон о забрани пословања до измирења дугова или другачије речено „регистар дисквалификованих лица” већ подавно постоји у Македонији. У њему су подаци особа чије су фирме у блокади и њима је забрањено оснивање нових предузећа док год им је постојеће блокирано. У македонском регистру воде се и подаци оних којима је суд изрекао неку меру забране обављања одређене делатности.

Македонски „регистар дисквалификованих” послужио је сврси. За месец дана од почетка примене дисквалификовано је око 40.000 особа.