„Пето царство” Оље Ивањицки

Пунихседам година, пред крај живота, Оља Ивањицки узимала је часове филозофије. И то недељом од 18 часова, па док не почне „Утисак недеље”. Најдуже се анализирао Хегел и његова подела човечанства на четири царстава: оријентално, грчко, римско и германско.

Како је царство замишљено као идеја слободе која се плаћа највећом жртвом, сликарка је сматрала да овај наш простор мора да буде пето, „умско” царство, и ту програмску идеју представила је на својим платнима. Изложба „Пето царство” биће приређена сутра, у Народном музеју,сликаркиног родног Панчева, а поставку у 19 часова отвара Никола Кусовац.

До 22. септембра биће изложено 24 дела–слике, цртежи, скице, а посетиоци ће први пут видети два нацрта за споменике – војводе Стевана Шупљикца, изведен у Панчеву, иЈосифа Рајачићапредвиђеног за Сремске Карловце, као и костиме за колекције „Тесла”, „Његош”, и „Царство” која је посвећена Косовском боју.Биће ту и радови из циклуса о Јесењину, Соломону, Лази Костићу.

Слика Оље Ивањицки „Пето царство”, 2006, уље на платну Фото Фонд Оље Ивањицки

–На часовима филозофије читали смо дела папе Рацингера, Еугена Финка, али Хегел јеостао кључни филозоф за рад Оље Ивањицки (1931–2009). А све је почело тако што је рекла да морамо да платонизујемо Платона, и оспособимо га за данашње време. Да видимо шта би рекао Платон да зна за мобилни телефон. Својим сенкама на зиду пећине, сматрала је, Платон је предвидео биоскоп– каже Сузана Спасић, сликаркина пријатељица и директорка Фонда „Оље Ивањицки”.

Наша саговорница по образовању је библиотекар и информатичар, уређује „Авант арт магазин” за културу живљења. Поред ње, у Управном одбору Фонда су и Мирко Мркић Острошки, Силвија Монрос Стојаковић, Владимир Томчић, Силвана Хаџи-Ђокић, Нада Момировић, Весна Обрадовић и Никола Шеатовић.

Ољу Ивањицки, једну од оснивача Медиале, занимале су и књиге о футуризму, читала је студије групе аутора „Јутро чаробњака: увод у фантастични реализам”,и „Света крв, свети грал”, издања о новим ћелијама за ново доба; од теме како удружити религије света,па до књиге о Плејађанима који ће показати пут ка бољој реалности. Истицала је да су се циљеви човечанства до сада тицали само обарања рекорда, и предлагала је да остваримо оно што нам није пало на памет, али је могуће. Да направимо идеју осмог светског чуда.

Своја запажања о уметностиповремено је говорила у диктафон, и ти записи недавно су објављени у књизи „Водич”, у издању сликаркиног Фонда.

–Књига садржи њене колумне писане за „Политику” на тему да ли човечанство напредује, белешке са пута у Њујорк, неколико текстова о архитектури: пројекат трокраког моста у Београду, који би имао три временске капије и спојио две обале Дунава; предлог за нову зграду Светског трговинског центра, и замисао о две грађевине на Марсу. Потом последњи запис, настао дан пре операције срца у Београду, где први пут говори о преласку на „другу страну”, о унутрашњем водичу који иде кроз тело и снима органе. И њене последње речи у болници: „Анђели, хајде сад” – истиче Сузана Спасић.

Фонд „Оље Ивањицки” постхумно је приредио 28 изложби за пет година – у нашем конзулату у Њујорку, Српском културном центру у Паризу, амбасадама Србије у Стокхолму и Вашингтону, у Француском културном центру у Адис Абеби, у Београду неколико пута, Сомбору, Свилајнцу, Прокупљу, Конџељу...

Оно што је, међутим, и даље спорно је нерешена оставинска расправа, још од 2009. године.

– Министарство културе је дало простор за сталну поставку дела Оље Ивањицки на Косанчићевом венцу 27. Саобраћајни институтдоделиоје Ољи, за живота, групу архитеката које су израдиле пројекат музеја на Косанчићевом венцу, желећи да јој се одуже што је поклонила слике за Авалски торањ.Из Завода за споменике је 2008. речено да је власништво над тим плацем у спору, и град је пресудом добио назад тај плац. Тестамент не постоји, иако је Оља изрекла своју жељу, пред адвокатом и више лица, да Фонд треба да преузме бригу о делима, и музеј не може да се оснује док се не види ко је власник дела и ауторских права – прича Сузана Спасић, и додаје да се у међувремену појавио адвокат који покушава да докаже да постоје наследници и са мајчине и са очеве линије...

Она истичеда нема ништа против да заоставштина припадне Републици Србији, али сматра да Фонд, који је сликарка основала 2007,треба да учествује у бризи око заоставштине. – Сада смо принуђени да идемо у парницу. Ни новац (140.000 евра), на сликаркином рачуну у банци, не може да се орочи, нити користи за Фонд, јер оставинска расправа није завршена – додаје.

Заоставштина Оље Ивањицки броји 700 радова сликарке и њених колега. Дела су додељена Историјском музеју, као привременом старатељу,и Сузана Спасић каже да је то најбољи начин да буду сачувана.

М. Сретеновић