Кошаркаши

Добри дечко југословенске кошарке који је решавао утакмице у последњим секундама послат је у Шпанију да глуми мајора Гавриловића под два коша, заједно са групом од 11 регрута и наредником Теодосићем. Кошаркашки тим Србије био је свестан да је отаџбина њихов пук давно избрисала из свог састава. Да, тако је испраћен селектор Саша Ђорђевић на Светско првенство у Шпанију. Нису му давали ни кош форе.

Али, један од највећих европских играча у историји и те како зна како је међу нама танка линија између улоге пуковника и покојника.

Како Сале није створен за ово друго, поново је стигао као победник који је тајну последњег напада вратио у земљу.

Теодосић је, коначно, постао његов легитимни наследник, члан најбоље прве петорке света и вероватно најбољи играч Европе ове године. Бјелица је потврдио да постаје српска верзија Тонија Кукоча са лицем Ештона Кучера, што ће многе девојчице довести на утакмице репрезентације. За малим Богдановићем већ влада хистерија и код тинејџерки и код менаџера, јер је Богдан најавио да може тражити потврду очинства од Даниловића или Бодироге. Марковића коначно гледају као великог играча, иако је то био и раније. 

Радуљица је од играча без ангажмана постао најтраженији европски центар. Брадуљица опчињава и спонзоре, јер је комбинација његове фризуре, страшне браде и вечитог осмеха идеална за спотове о нежним, истетовираним дивовима из земље кошаркашких чаробњака. 

Калинић, Јовић и Бирчевић играли су у крагујевачком Радничком који је потонуо у АБА лиги! Примили су само две плате, као да раде у ИМТ-у. Дакле, момци су живели на некој врсти кошаркашке народне кухиње, па су тако и играли – као гладни вуци! Сада могу да предају празан чек и насмеше се као лисице. И добиће колико траже. Као Штимац и Симоновић. За Рашка Катића побринуће се Фонд ПИО, а за Ненада Крстића – турски Ефес.

Зато осим баскеташа могу да ликују и патриоте. Показало се да је и те како исплативо играти за репрезентацију. Уђеш без динара, изађеш ко Радуљица. Са понудом од два милиона долара по сезони.

Када се екипи прикључе повређени Недовић и Лучић, уз јуниоре које ће почети да усваја Сале, на олимпијским играма дрим-тим неће изгледати као страшни Амер Харден, са којим се заглавиш у лифту и немаш где да побегнеш. 

Национална еуфорија за кошаркашима показала је још нешто. Да је један од најважнијих интереса било поновно успостављање суверенитета над српским рекетом. У последњој деценији нашом изгубљеном територијом владале су грчке, шпанске и литванске снаге, подржане ракетним кишобраном америчких дрим-тимова.

Али, ове године, сан о националном ослобођењу на линији тројке поново је оживљен. Била је ово бајка, иако је српска.