Košarkaši

Dobri dečko jugoslovenske košarke koji je rešavao utakmice u poslednjim sekundama poslat je u Španiju da glumi majora Gavrilovića pod dva koša, zajedno sa grupom od 11 regruta i narednikom Teodosićem. Košarkaški tim Srbije bio je svestan da je otadžbina njihov puk davno izbrisala iz svog sastava. Da, tako je ispraćen selektor Saša Đorđević na Svetsko prvenstvo u Španiju. Nisu mu davali ni koš fore.

Ali, jedan od najvećih evropskih igrača u istoriji i te kako zna kako je među nama tanka linija između uloge pukovnika i pokojnika.

Kako Sale nije stvoren za ovo drugo, ponovo je stigao kao pobednik koji je tajnu poslednjeg napada vratio u zemlju.

Teodosić je, konačno, postao njegov legitimni naslednik, član najbolje prve petorke sveta i verovatno najbolji igrač Evrope ove godine. Bjelica je potvrdio da postaje srpska verzija Tonija Kukoča sa licem Eštona Kučera, što će mnoge devojčice dovesti na utakmice reprezentacije. Za malim Bogdanovićem već vlada histerija i kod tinejdžerki i kod menadžera, jer je Bogdan najavio da može tražiti potvrdu očinstva od Danilovića ili Bodiroge. Markovića konačno gledaju kao velikog igrača, iako je to bio i ranije. 

Raduljica je od igrača bez angažmana postao najtraženiji evropski centar. Braduljica opčinjava i sponzore, jer je kombinacija njegove frizure, strašne brade i večitog osmeha idealna za spotove o nežnim, istetoviranim divovima iz zemlje košarkaških čarobnjaka. 

Kalinić, Jović i Birčević igrali su u kragujevačkom Radničkom koji je potonuo u ABA ligi! Primili su samo dve plate, kao da rade u IMT-u. Dakle, momci su živeli na nekoj vrsti košarkaške narodne kuhinje, pa su tako i igrali – kao gladni vuci! Sada mogu da predaju prazan ček i nasmeše se kao lisice. I dobiće koliko traže. Kao Štimac i Simonović. Za Raška Katića pobrinuće se Fond PIO, a za Nenada Krstića – turski Efes.

Zato osim basketaša mogu da likuju i patriote. Pokazalo se da je i te kako isplativo igrati za reprezentaciju. Uđeš bez dinara, izađeš ko Raduljica. Sa ponudom od dva miliona dolara po sezoni.

Kada se ekipi priključe povređeni Nedović i Lučić, uz juniore koje će početi da usvaja Sale, na olimpijskim igrama drim-tim neće izgledati kao strašni Amer Harden, sa kojim se zaglaviš u liftu i nemaš gde da pobegneš. 

Nacionalna euforija za košarkašima pokazala je još nešto. Da je jedan od najvažnijih interesa bilo ponovno uspostavljanje suvereniteta nad srpskim reketom. U poslednjoj deceniji našom izgubljenom teritorijom vladale su grčke, španske i litvanske snage, podržane raketnim kišobranom američkih drim-timova.

Ali, ove godine, san o nacionalnom oslobođenju na liniji trojke ponovo je oživljen. Bila je ovo bajka, iako je srpska.