Нова тврђава талибана

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Уместо Авганистана, где НАТО званично војује против талибана, глобалну пажњу последњих дана привлаче збивања са друге стране авганистанске границе, у Пакистану. Жестоки напади пакистанске војске на територији покрајине Северни Вазиристан донели су много жртава на обе стране: агенције и западни листови јављају да је погинуло око 200 талибана који су били мета, и око 50 војника, док неки извештаји наводе и бројку од 600. Помиње се и велики број цивилних жртава, уз констатацију да је реч о највећој акцији против исламских екстремиста на пакистанској страни пограничног подручја од 2004.

Пакистанска армија је први пут употребила борбене авионе, уместо прецизне ракетне паљбе из хеликоптера као у ранијим ситуацијама. Непосредан повод за напад је била заседа која је тамо постављена за групу војника и вести да су заробљеницима одсечене главе или живи спаљени. Суштински разлози су, међутим, много дубљи.

Вазиристан је северозападна погранична покрајина Пакистана, подељена на две административне јединице, Северни и Јужни Вазиристан. То је кршевити, тешко приступачан планински регион који се простире на око 11.500 квадратних километара. Насељава га укупно око 700.000 Вазира, племенског огранка Паштуна (или Патана), који живе са обе стране границе. Вазири имају дугу ратничку традицију: за независност од Британаца које су стално узнемиравали изборили су се још 1893, да би од 1947. били део Пакистана, али са високим степеном аутономије (прве касарне пакистанске војске тамо су установљене тек 2002).

Проблем за Пакистан (и за Америку која предводи снаге НАТО-а у Авганистану) Вазиристан постаје 2001, после слома талибанског режима у Кабулу: у вазиристанским планинама и тамошњим утврђеним селима прибежиште је нашло талибанско вођство, а Америка је уверена да се тамо крије и Бин Ладен са првим ешелоном својих сарадника. Одатле, преко 16 неконтролисаних планинских пролаза, талибани и ратници Ал Каиде улазе у Авганистан где врше препаде на снаге НАТО-а.

Пакистан је због овога добио улогу главног америчког савезника у "рату против терора", започетом после акције Ал Каиде изведене 11. септембра. Пакистански шеф државе генерал Мушараф, који је на власт 1999. дошао пучем, добио је америчку подршку, али је од њега заузврат захтевано да успостави контролу у пограничном региону.

Показало се да је то практично "немогућа мисија". У настојањима да испуни жеље Вашингтона, пакистанска војска је досад изгубила око 1.000 својих припадника, док је око 250 још у заробљеништву.

Мушараф је контролу покушао да успостави и политичким средствима, потписавши 2004. примирје са локалним племенским вођама, али је оно обеснажено догађајима у самом Пакистану, интервенцијом војске у Црвеној џамији у Исламабаду прошлог јула, да би се одатле истерали радикални исламисти који су почели да спроводе "талибанизацију" и у самом главном граду.  Од тада су екстремисти организовали серију самоубилачких терористичких напада на, са више од 200 жртава.

Најновија акција у Вазиристану уследила је само 12 сати после Мушарафовог реизбора за председника и 24 сата после његовог споразума о будућој подели власти са бившом премијерком Беназир Буто. Овај споразум је постигнут уз активно посредовање и притисак Вашингтона, чији је интерес политичка консолидација у Пакистану да би се над њим задржала контрола, с обзиром на његову улогу првог суседа (авганистанске) кризе.

Тајминг акције је, по свему судећи, изнуђен америчким обавештајним проценама да се талибани у Вазиристану групишу у припреми нове кампање против НАТО-а у суседству.  Према недавним проценама, у Вазиристану је војну обуку ове године завршило око 20.000 исламских радикала.

Пакистан је у пограничном подручју иначе ангажовао око 100.000 војника, али се сматра да су њихова мотивисаност и морал тамо под великом сумњом, пре свега због уверења да воде "туђи рат", а против сопственог народа.

Од сређивања ситуације у Вазиристану зависи, дакле, не само стабилизација у Авганистану него и унутрашња стабилност Пакистана. Бин Ладен је у недавном обраћању за непријатеља прогласио и пакистански режим, а талибани су запретили да ће Беназир Буто бити убијена чим се врати у земљу, 18. октобра.