Нереди уместо рођенданског славља

Прослава националног празника Шпаније претворена је уочи овог викенда у хаос, карикатуру суживота у мултикултуралној и вишенационалној држави. Дан хиспанизма (Dia de la Hispanidad) послужио је као повод бројним политичким организацијама, странкама и параполитичким удружењима да позову на остварење шароликих, дијаметрално различитих визија.

Републиканци, махом регрутовани на левом крилу страначког спектра, тражили су укидање монархије, радикални припадници центра и деснице захтевали су оставку социјалистичког премијера Хосеа Луиса Родригеса Сапатера. Фалангисти су широм земље организовали демонстрације – извикивали су пароле да је време за повратак политици истинских вредности, ваљда по укусу некадашњег диктатора Франсиска Франка.

Сепаратисти у Каталонији и Баскији обележили су ватром са барикада троструки празник – дан државности, дан када је Кристифор Колумбо открио Нови свет и дан шпанске светске баштине. У лучком граду Сан Себастијану, на обали Бискајског залива, дошло је до тешких сукоба између полиције и демонстраната, присталица забрањене Батасуна партије, политичке организације терористичко-сепаратистичке ЕТА. Испровоцирани дозвољеном демонстрацијом фашистичке неофаланге, маскирани демонстранти су превртали паркиране аутомобиле, бацали Молотовљеве коктеле на пословне зграде и просторије банака.

Полиција и надлежни политичари прогласили су насилне демонстрације врхунцем и очекиваном, финалном представом сепаратиста – после, безмало, тронедељне увертире. У већини регија аутономне Каталоније, у Баскији и у бројним срезовима и атарима на североистоку Шпаније, чије становништво већински подржава сепаратисте, забележене су, у протеклих двадесетак дана, непријављене демонстрације, наравно и пратећи инциденти. Бес демонстраната усмерен је ка личности краља Хуана Карлоса и свих претходних владара, укључујући Филипа V – лутке са краљевим ликом ношене су на провизорним вешалима, слике древних владара и садашњег краља јавно су спаљиване – у духу постојећег убеђења да је монархистичко уређење главна препрека ка остварењу захтеваних широких аутономија, или, у најмању руку, кочница ка устоличењу правичнијег, федеративног уређења државе.

Немила догађања на периферији иберске државе послужила су као повод присталицама краља и монархије да у шпанској престоници приреде – марш пркоса. Мадриђани су за време традиционалне војне параде, уз звуке марша реал, краљевског марша, извикивали: "Живео краљ!". У истом даху су упутили увредљиве пароле на рачун социјалистичког премијера Сапатера, сматрајући да не предузима довољно да би се спречила "ерозија шпанског јединства".