Играј као Ескобар

„Дозволите ми да ову награду посветим земљи у којој сам рођен, где сам научио да играм и да делим, где сам први пут отишао у биоскоп, научио да волим, да се смејем, да поштујем друге и где сам научио да сањам и да никада не губим веру. Посвећујем ову награду Борикену!” (овако Порториканци зову своје острво).

Ово је на сцени Театра „Викторија Еугенија”, током свог говора захвалности на пријему награде „Доностија” за изузетан допринос светском филму, изговорио видно узбуђени холивудски глумац, рођени Порториканац, Бенисио Монсерате Рафаел дел Торо Санчез (1967) – Бенисио дел Торо.

Са филмом у којем игра лик контроверзног Колумбијца Пабла Ескобара, краља дроге – „Ескобар: Изгубљени рај”, за који је Холивуд ангажовао италијанског редитеља Андреа ди Стефана, свечано је затворен популарни програм „Отворена зона” (Забалтеги). Овај Ди Стефанов филм је светску премијеру имао у Торонту, после Сан Себастијана приказује се и на фестивалу у Цириху, за српско тржиште откупио га је Игор Станковић (Мегаком) са намером да га прикаже на београдском Фесту.

Још једна изврсна Дел Торова улога, којој је приступио пажљиво и због које се знатно угојио како би био што сличнији човеку који је, како каже, за неке био светац, а за неке ђаво.

По питању Пабла Ескобара мишљења су још увек подељена и то не само у Колумбији. За једне је светац, за друге убица и зло, а какво је ваше мишљење?

Па, лоше ствари које је урадио превазишле су оне добре којих је заиста било.

Ви сте врло убедљиво успели да дочарате његове обе стране, чиме сте се руководили у истраживању његовог лика?

Покушао сам да разумем оне који су га доживљавали као неку врсту свеца, да разумем зашто неки људи иду тим путем. С друге стране, покушао сам да разумем и оне који су га сматрали ђаволом и онда се из тога нешто извуче. Неки су га сматрали савременим Робином Худом: подизао је школе, помагао сиромашне и своју заједницу, изградио многе фудбалске терене и куће за сиромашне. Разумео је људе у сиромашној земљи, њихове потребе, а са друге стране све дубље је улазио у послове са дрогом. Он јесте плаћао радницима додатке на фиксне зараде, делио је своје богатство са њима и чинило се да је он комбинација политичара, бизнисмена и филантропа. Наравно, био је и убица. Његов смисао за надметање убрзо се претворило у елиминацију противника, опозиције и на крају је направио грешку. Све остало је историја, јер је у суштини бацио земљу на колена.

О Паблу Ескобару филмове су снимили и Оливер Стон и Џо Карнахен, по чему мислите да се разликује овај ваш и Ди Стефанов филм?

Оно што мислим да је занимљиво у овом нашем пројекту јесте што је он чиста фикција. Што је Ескобаров лик постављен тако да пред собом видите породичног човека везаног за своју децу, шармантног човека кога заиста можете да волите, а који одједном постаје ноћна мора готово за све око себе. Такође, занимљиво је што причу о Ескобару видите заправо кроз очи странца, вереника његове нећаке. Мислим да је управо тај угао за мене био најизазовнији и да сам зато „ускочио” у овај филм.

Вама тумачење историјских личности није страно, били сте и у лику Ернеста Че Геваре?

Да, Че. То је било много теже и заиста сам ту био укључен у сваком погледу. Улога Чеа била је много компликованија и сложенија него улога Пабла. То је сасвим друга ствар и друга врста мог ангажмана. Морао сам много више да знам о Че Гевари него о Паблу Ескобару.

Правите ли разлику између стварног живота и измишљених ликова?

Играо сам много улога, људи из стварног живота и оних измишљених. У основи, ви истражујете. Правите неку врсту студије карактера, готово као новинар. А онда зазвони звоно и почнете да радите филм.

Једном смо причали о предности коју имате због тога што припадате двема различитим културама?

Да, то јесте предност, али ти ништа то не вреди уколико ниси сензитиван и не разумеш живот. Треба имати емпатију, а ја срећом имам ускладиштено искуство које ми помаже да боље разумем и осећам људе.

Ова филмска година је прилично успешна за вас, филм „Чувари галаксије”, у којем играте, зарадио је већ много?

Да, то је „кул” филм. Први пут ми се догодило да ме људи срећу и са дивљењем говоре: „О, ти си ове недеље број један!”. Број један, у чему? А они мисле на зараду на биоскопским благајнама. А шта ако ниси број један? Да ли онда то значи да си нула? Али нема везе, веома сам уживао радећи тај филм и срећан сам што сам његов део.

------------------------------------------------------------------

„Златна шкољка” шпанском филму

Слављеничко расположење: продуценти и редитељ филма „Магична девојка” са „Златном шкољком”

Победник 62. Сан Себастијан фестивала је шпански филм „Магична девојка” Карлоса Вермута, необична и помало опскурна прича о испреплетеним људским судбинама. Према одлуци жирија, којим је председавао шпански (каталонски) продуцент Фернандо Боварија, овом филму је припала „Златна шкољка” за најбољи филм, а редитељу Карлосу Вермуту уручена је и „Сребрна шкољка” за најбољу режију.