До даљег остају у баракама

Крагујевац – Град би ускоро требало да спроведе завршну фазу расељавања Старе радничке колоније, јединственог индустријског стамбеног насеља у овом делу Европе изграђеног почетком 20. века. Бараке су склоне паљењу, паду и рушењу, стајало је у решењу градске грађевинске инспекције које су 2008. године добили станари, уз поруку да своје станове морају да напусте у року од седам дана. И заиста, укупно 420 породица до данас је расељено, бараке порушене, а земљиште на којем су се налазиле продато. Власници барака добили су станове исте или веће квадратуре. Разлику у квадратима могли су да откупе или да плаћају кирију граду. Кирију плаћају и они који су у баракама били подстанари.

У последњој фази расељавања, бараке за станове треба да трампи 45 породица. Међутим, за њих не постоји могућност плаћања кирије, они ћевишак квадрата морати да откупе. Представници града кажу да су обезбедили повољне услове, будући да ће годишња камата бити нижа од банкарске, односно два одсто. Рок отплате је десет година. Међутим, нико још увек нема одговор на питање када ће се уселити у нове станове.

– Нико нам од надлежних ништа не говори, све што се прича сазнајемо из медија. Последња информација је била да ћемо се преселити пре грејне сезоне. Чекамо, везане су нам руке, ништа нисмо радили ни током лета. Прошле године је била иста прича, па смо огрев куповали по највишој цени. Остало је две недеље до почетка грејне сезоне и опет ћемо куповати најскупљи огрев – каже Мирјана Милутиновић, власница дрвене бараке.

У јеку предизборне кампање у марту, обилазећи две новосаграђене ламеле у које би требало да се преселе станари дотрајалих барака, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић изјавио је да ће станови бити усељени најкасније до Дана града, 6. маја. Због чега расељавање није ни почело, иако је јесен већ ту, објашњава за „Политику” члан Градског већа за инвестиције Небојша Васиљевић.

– Покушавамо од фебруара, када је зграда технички примљена, да се упишемо као власници зграде. То још увек не успевамо, јер по новом закону о јавној својини морамо да сачекамо да нам Дирекција за имовину, која је затрпана захтевима, изда потврде. То је нужно како би се извршила размена квадрат за квадрат, јер би у противном житељи који ће бити расељени у последњој фази у овој трампи прошли лошије од својих бивших комшија – каже Васиљевић и додаје да ће се одлука о последњој фази расељавања Колоније наћи пред одборницима Скупштине града тек по упису у катастар.

И док власници дрвених барака с нестрпљењем ишчекују сигнал за селидбу, промена адресе за Снежану Ристић је „животни проблем”.

– Немам разлога да се селим, моја барака је саграђена од чврстог материјала, а немам ни новца да плаћам разлику у квадратима. У недоумици сам, пијем таблете за смирење, што никад нисам радила – каже она.

За разлику од својих суседа, власници десетак дрвених барака које су као део просторне културноисторијске целине стављене под заштиту државе, никада нису добили решење о хитном исељењу.

– Нека ми дају и мањи стан, само да изађем из ове бараке. Овде је неиздрживо, трава ми ниче иза кауча. Остаје ми само да се молим Богу да не удари јака зима и не падне велики снег, јер све је труло – каже Видојка Илић.

Иако имају судска решења да су власници ових барака, Васиљевић каже да ће ове породице бити расељене једино уколико се обезбеди новац да се ти објекти претворе у музеј. Међутим, ни тада неће добити станове, већ ће морати да плаћају кирију.

– Никога не дискриминишемо, већ се ради о томе да су ти људи откупили радионице школе које су им дате као нужни смештај, што није могуће. Ти објекти немају категорију стана – објашњава овај градски већник.

Уз коментар да увек има незадовољних, представници града поручују власницима барака да ипак купе бар један део огрева, јер, како кажу, на трајање процедура не могу да утичу. Питање због чега се не поштују решења градске грађевинске инспекције, у којима јасно стоји да су ови објекти небезбедни за становање, остало је без одговора, уз констатацију да је реч о највећем градском пројекту који је реализован уз велике потешкоће.

Марија Мисита

(Новинска агенција Ракурс)

-----------------------------------------

Крај крагујевачке утопије

Стара радничка колонија била је јединствено насеље у Краљевини Југославији, настало у доба највеће светске рецесије, кажу у Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу. Средствима ратне одштете, овај пројекат реализовала је немачка фирма „Хенч”, док су домаћи грађевинци били задужени за темеље. Бараке су биле намењене радницима и стручњацима који су радили у Артиљеријско-техничком заводу. Око 3.000 грађана из читаве Европе обрело се у Колонији, због чега се сматра да је насеље носило извесна обележја утопистичко-футуристичких идеја оличених у културној шароликости њених житеља, и то у годинама након Великог рата. Одлуком Владе Србије централни део Старе радничке колоније крајем прошле године проглашен је спомеником културе. Он обухвата зграду Соколане, али и павиљон за променадну музику.