Милиони евра у ситним набавкама

Србија троши више од милијарду евра годишње на субвенције јавним и друштвеним предузећима. Без сумње ту сигурно постоји простор за знатне уштеде, али је, ипак, на плаћање робе и услуга у првих седам месеци 2014. године потрошено чак 2,5 милијарди евра. Ову истину, о којој се у нашој стручној јавности није много причало, изнео је недавно Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке за Србију.

Да ситуација буде тим чуднија, влада је првобитно планирала неких 25 до 30 милиона евра уштеда у тој области. Оцена је Шестовића да у тој буџетској ставци може много више да се уштеди. Бар 200 до 300 милиона евра.

Постоји ли, онда, на овим ставкама простор за озбиљније уштеде и шта се у буџету крије под ставком „куповина робе и услуга”? Како кажу неки бивши креатори државне касе, највећи део тих расхода чине издаци за бензин, струју и комуналије, када се гледа само централна каса. Поскупљење тих ставки обично повећава укупне трошкове. Међутим, када се централној каси дода и локал, буџет покрајине и фондови, онда појединачно највећи издатак представљају расходи за здравство.

Такође, од око 99 милијарди динара, колико се из централног буџета издваја за робе и услуге, једна десетина одлази на научне институте који се тако финансирају и тај трошак се књижи као услуге.

Србољуб Антић, некадашњи дугогодишњи представник Србије у Међународном монетарном фонду (ММФ), сматра да је Шестовић у праву. Чини му се да су расходи за робе и услуге непримерено велики и да се годинама слабо смањују. И укупан износ субвенција је, према његовој оцени, катастрофално велики.

– Наш основни проблем је, међутим, велики јавни сектор. Кад имате већи број запослених од оптималног, онда не можете да контролишете трошкове. Докле год се не смањи број запослених, немогуће је постићи неку озбиљнију контролу издатака – оцењује Антић, али ипак додаје да је најозбиљнија мера штедње најављено смањење плата и пензија, које још није прецизно дефинисано.

Према оцени Милојка Арсића, професора Економског факултета, сигурно постоји умерен простор за штедњу и на тим позицијама.

– Ту, међутим, треба бити пажљив како не би дошло до несташица у појединим јавним службама. И ове године су неки расходи на тим ставкама смањени, па чујем да у неким институцијама странке доносе папир како би им се одштампало решење. Ту треба урадити пажљиву анализу – како уштедети, а да се трошак на крају не пребаци на грађане. Такође, сличан проблем имамо у здравству, па се врло често догоди да болнице остану без медицинског материјала и опреме, па да грађани, ако не могу да чекају, морају сами то да купе. Такве уштеде нису оправдане. Трошак се не сме пребацивати на грађане. Али, наравно да простор за уштеде постоји. Укидање неких радних места, на пример, смањило би и неке материјалне трошкове – каже Арсић.

Када је о субвенцијама реч, наша укупна издвајања за ту намену чине три одсто бруто домаћег производа, односно свега што привреда створи за годину дана. Тај износ могуће је преполовити, указује Арсић. У централној каси достижу око 80 милијарди динара, од те суме готово половину чине субвенције пољопривреди. Друга велика ставка намењена је „Железницама” (13 милијарди динара), док остало одлази у путеве, културу, туризам и субвенције привреди.

Да у трошењу ових средстава има злоупотреби, показује и извештај Државне ревизорске институције, по коме је 31,5 милијарди динара потрошено супротно Закону о јавним набавкама. Део тих средстава чине и инвестиције, али је добар део био намењен куповини различите робе и за плаћање разних услуга.