Избори у Босни и Херцеговини

Сарајево – На општим изборима у БиХ, који се одржавају данас, нешто више од 3,2 милиона бирача директно ће бирати нови састав државног Председништва и Представничког дома државног парламента. Поред тога, око два милиона бирача у ентитету Федерацији БиХ бира нови Представнички дом ентитетског парламента и скупштине десет кантона, док 1,2 милиона бирача у другом ентитету – Републици Српској бира сазив тамошње Народне скупштине као и председника и потпредседнике РС.

Гласачима с подручја дистрикта Брчко остављена је могућност да се определе за гласање за тела власти у једном од ова два ентитета.

За учешће на изборима у БиХ пријавило се 65 политичких странака, 24 коалиције и 24 независна кандидата.

Тако ће се на кандидатским листама наћи чак 7748 имена за која ће се бирачи опредељивати, а ток избора пратиће и страни посматрачи.

Током предизборне кампање, која је званично почела пре месец дана, а незванично још током лета, чуле су се уобичајене узајамне оптужбе странака и политичких лидера за криминал и корупцију, било је и „подгрејавања” међунационалних напетости, као и расправа на тему да ли и кога у тој трци подржавају владе великих и утицајних држава, пре свега САД, а тема је био и одговор власти на мајске поплаве.

Иначе, окосницу извршне власти у ентитетима и на државном нивоу, чине у РС Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика а у Федерацији БиХ Социјалдемократска партија БиХ (СДП БиХ) Златка Лагумџије и Странка демократске акције (СДА).

Конкуренција у РС је новоосновани Савез за промене, окупљен око опозиционе Српске демократске странке (СДС), а у ФБиХ Савез за бољу будућност (СББ) Фахрудина Радончића који се највише борио током кампање против СДА Бакира Изетбеговића, актуелног председавајућег Председништва БиХ.

Ту су и новоосновани Демократски фронт (ДФ), хрватског члана Председништва Жељка Комшића, као и ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990.

Током кампање, чини се, највећа борба водила се између Радончићеве и Изетбеговићеве странке, у бошњачко-хрватском ентитету. Они су се међусобно оптуживали за стечено богатство, утицај на медије, наклоност Западу или Турској.

По оцени хрватских медија, исход општих избора у БиХ требало би да представља увод и у уставне промене, односно решавање статуса Хрвата који живе у тој земљи, мада су кандидати за хрватског члана Председништва БиХ, лидери хрватских странака Драган Човић, Мартин Рагуж, Живко Будимир у предизборној кампањи о томе углавном говорили тек у наговештајима.

Изгледа, више је „у њихово име”, говорио председник РС Милорад Додик подржавајући стварање хрватског ентитета, односно обнову некадашње тзв. Херцег-Босне, са којом би се РС, како сматра Додик, договорила о лабавој конфедерацији уместо унитарне БиХ, а некада у будућности и о самосталности таквих република.

Додик, који је своју кампању за нови мандат, градио највише на референдуму о самосталности РС, али и на изјавама о пријатељству са Русијом, јер је током кампање био у посети тој земљи и састао се с председником Владимиром Путином, критикован је од опозиције да на тај начин скреће пажњу бирача са правих тема –сиромаштва и незапослености.

И током ове кампање, као и сваке, било је инцидената, цепања плаката, лупања штандова (један је разбијен секиром). Али, било је и тежих примера, када је градоначелник Требиња Слободан Вучуревић позвао опозиционе присталице да скандирањем вређају премијерку РС Жељку Цвијановић, кандидата за српског члана Председништва БиХ, због чега је новчано кажњен и скинут је са листе кандидата за Скупштину РС.

Догодила се и једна несрећа, када је ножем избоден младић после предизборног скупа СДА у Великој Кладуши, који је и преминуо, од убода које му је, у алкохолисаном стању, нанео противник те опције.

Иначе, како су медији писали, садашње власти БиХ, по проценама аналитичара, потврдиле су се као најнеефикасније још од 1995. године.

То је резултат компликованих коалиционих договора који су довели до блокаде доношења битних одлука, а БИХ је због тога остала тамо где је била и 2010. године, заглављена на путу ка НАТО и ЕУ.

Високи представник и други званичници међународне заједнице у БиХ позвали су грађане да изађу на изборе и „гласају за будућност”.

Остаје да се види да ли ће се и како том позиву и одазвати, с обзиром да су током ове године, све до катастрофалних мајских поплава, смену власти и правду тражили на протестима широм Федерације БиХ.

Танјуг