С праксом лакше до радног места

Последња два истраживања Уније послодаваца Србије још једном су доказала оно што се доказивати није морало – да главне разлоге слабог запошљавања младих не треба тражити само у дуготрајној економској кризи већ и у систему образовања.

Наше школе пружају искључиво теоријска знања. Истраживања Уније послодаваца Србије показала су да свега 4,1 одсто младих сматра да има знања и вештине за тражени посао, док се 86 одсто испитаних изјаснило да нема никакве праксе за радно место.

Од 228 испитаних власника, углавном малих и средњих предузећа, 66 је због тога организовало неки вид стручне праксе, што оповргава чест став појединих институција надлежних за образовање и праћење дешавања на тржишту рада да су послодавци незаинтересовани за то шта се у том сегменту дешава.

Занимљиво је, међутим, да су послодавци најчешће организовали стручну праксу за обављање административних послова, што је на први поглед супротно очекивањима – да је најпотребнија за занимања у производњи или у комерцијали, од које зависи продор компаније на тржиште, то јест пласман робе и услуга.

Податак да су 152 анкетирана предузећа имала стручну праксу за административне послове сведочи и о томе да су фирме оптерећене бирократским процедурама, што им оставља мање времена да се баве планирањем, производњом и развојем.

Комерцијалисти су најтраженија занимања, али они и најчешће остају без посла, јер су њихови уговори о раду претежно везани за остварени учинак. Унија послодаваца подсећа да је куповна моћ у земљи од 2009. до 2013. опала чак за 38,5 одсто.

Стручна пракса у предузећима релативно дуго траје, јер је 41,8 одсто послодаваца изјавило да обучава младе годину дана, па и нешто дуже. Послодавци сматрају да полазницима највише недостаје практично предзнање о природи посла, конкретне вештине за његово обављање и знање о организацији посла у пракси.

Управо све оно што се не може стећи у школским клупама. Код полазника стручних пракси, послодавци су најбоље оценили упућеност у тимски рад и теоријско предзнање, а затим следе комуникацијске вештине и одговорност у обављању посла.

Одговорност према послу и ниво комуникације нису нешто што највише смета послодавцима у Србији, али 37,4 одсто сматра полазнике стручних пракси неодговорнима, док је оваква оцена у земљама Европске уније мања од 15 одсто.

И 35 одсто негативних оцена за ниво комуникацијских вештина није похвално, зато што је у европским размерама између 16 и 22 одсто послодаваца незадовољно развијеношћу те способности код својих младих посленика.

Највећи број послодаваца до сада није организовао стручну праксу за младе зато што нису имали пара да плате менторе или своје запослене за обуку, а 95 одсто би организовало практичну обуку уз финансијску подршку.

Више од 70 одсто је показало спремност да оснује специјализовани едукациони центар или радионицу у којој би средњошколци и студенти имали практичну наставу. Учинили би то сами или заједно с другим послодавцима из исте делатности или сродних делатности, а у сарадњи са локалним средњим стручним школама и факултетима.

Хаотично стање у привреди

Проблем српске привреде највише је структурне природе када је реч о запослености, али и када су у питању инвестиције, рекао је у Аранђеловцу в. д. председника Привредне коморе Србије Миливоје Милетић, указујући да привреду мучи и ниска продуктивност и слаба конкурентност.

„Стање је хаотично, а структура запослених је са становишта привреде неповољна”, указао је у излагању на „Регионалном инвестиционом самиту” у организацији НИН Фокуса.

Према његовом виђењу, индустрија је та која би требало да упосли вишак незапослених, а ми имамо ситуацију да је у 1989. број запослених у индустрији износио око 1,25 милиона, а данас их је тек око 250.000.

„У Србији је потребно школовати кадрове из ИТ струке јер их је потребно четири пута више него што их имамо”, сматра Милетић.

Проблематична је и структура инвестиција, јер чак три четвртине иде у неразменљиве секторе попут трговине, а не у производне, казао је Милетић.