Угинула животиња, вишеструка штета

Суботица – Ако већ мора да им се догоди таква штета, суботички сточари надају се да ће крава да им угине у понедељак. Ласло Ирмеш са Келебије имао је двоструки пех, ем му је угинуло теле које је вече пре изгледало потпуно здраво, ем му се та штета догодила у уторак ујутру. Док је јавио надлежним службама, камион  ветеринарске установе „Протеинка” из Сомбора већ је прошао Суботицу на путу доКањиже и није имао намеру да  свраћа у ове крајеве до следећег уторка.

–Шта сада ја да радим? Имам мало двориште, то ће ускоро почети да смрди, где да склоним угинуло теле да не би имало контакт са живим благом у стаји? Како да чекам до следеће недеље? Ма закопаћу га као што сам и раније радио – јада се Ирмеш и пита се што су се надлежни прихватили посла када не умеју да га раде.

Оштре речи сточара само су реакција на нову уредбу која је почела да се примењује од 1. јула ове године, а регулише начин поступања са угинулим говечетом, али и расним матичним грлима свиња и оваца. Правилник каже да сточар мора да „раздужи на легалан начин” угинуло говече, што значи да то пријави ветеринарској служби, врати „чип” којим је животиња била означен, и преда овлашћеној установи угинулу животињу како би добио потврду коју ће приказати и пореским органима. Не уради ли сточар на прописани начин, ризикује да кодпорезника добије пасивни статус, а онда више не може рачуна на државну субвенцију. Уредба се позива на Закон о ветеринарству из 2005, допуњен 2010, који и локалним самоуправа намеће обавезу да поседују возило, хладњачу за складиштење и кафилерију, где се уништавају лешеви домаћих животиња.

Могло би се рећи, логични потези које од наше земље очекује и Европска унија како би се контролисао број и промет сточног фонда, а да неки његов део на волшебан начин не нестаје у токовима сивог тржишта. Међутим, логика прописа претвара се у хаос у додиру санашом праксом, где један од најбогатијих сточних региона у земљи нема ни кафилерију, ни хладњачу, ни возило, ни службу за транспорт угинулих животиња, а најближа таква служба удаљена је 65километара.

–Једина ветеринарска установа која задовољава услове за прикупљање и уклањање животињских остатака на простору до испод Београда јесте „Протеинка” из Сомбора. Пошто имају велику територију о којојбрину, у Суботицу и околину долазе само једном седмично, обично уторком, што ствара озбиљне проблеме и сточарима и нама који покушавамо тај проблем да решимо – каже за „Политику” Мирко Острогонац, шеф Службе за пољопривреду града Суботице.

Иако је пре две године донесена градска одлука о зоо-хигијени, у њеном спровођењу није се уопште одмакло. Незванично, „Политици”је речено да су постојали преговори са „Чистоћом и зеленилом” дауреди једну просторију како би се она претворила у хладњачу где би се одлагале угинуле домаће животиње док „Протеинка” једном седмично не дође по њих, али се и у томе стало. Куповина одговарајућег возилачека „зелено светло” кроз ребаланс буџета. Суботица сада покушава да конкурише код норвешке владе за финансирање пројекта вредног до пола милиона евра, али би и за његову реализацију, а то је изградња прихватилишта и хладњаче, опет било потребно најмање годину и по дана.До тада, треба сваке седмици решити одношење и до петугинулих говеда или расних оваца и свиња, што ће, како се процењује, градски буџет стајати до краја године око 400.000 динара.

– Разумљиви су и нервоза и незадовољство сточара,било је и заистаљутитих позива, нарочито током летњих месеци, због тога што угинуле домаће животиње остају у дворишту и целу седмицу, али ми се трудимо да овај проблем што брже решимо – каже нам Острогонац.

Александра Исаков