Uginula životinja, višestruka šteta

Subotica – Ako već mora da im se dogodi takva šteta, subotički stočari nadaju se da će krava da im ugine u ponedeljak. Laslo Irmeš sa Kelebije imao je dvostruki peh, em mu je uginulo tele koje je veče pre izgledalo potpuno zdravo, em mu se ta šteta dogodila u utorak ujutru. Dok je javio nadležnim službama, kamion  veterinarske ustanove „Proteinka” iz Sombora već je prošao Suboticu na putu doKanjiže i nije imao nameru da  svraća u ove krajeve do sledećeg utorka.

–Šta sada ja da radim? Imam malo dvorište, to će uskoro početi da smrdi, gde da sklonim uginulo tele da ne bi imalo kontakt sa živim blagom u staji? Kako da čekam do sledeće nedelje? Ma zakopaću ga kao što sam i ranije radio – jada se Irmeš i pita se što su se nadležni prihvatili posla kada ne umeju da ga rade.

Oštre reči stočara samo su reakcija na novu uredbu koja je počela da se primenjuje od 1. jula ove godine, a reguliše način postupanja sa uginulim govečetom, ali i rasnim matičnim grlima svinja i ovaca. Pravilnik kaže da stočar mora da „razduži na legalan način” uginulo goveče, što znači da to prijavi veterinarskoj službi, vrati „čip” kojim je životinja bila označen, i preda ovlašćenoj ustanovi uginulu životinju kako bi dobio potvrdu koju će prikazati i poreskim organima. Ne uradi li stočar na propisani način, rizikuje da kodporeznika dobije pasivni status, a onda više ne može računa na državnu subvenciju. Uredba se poziva na Zakon o veterinarstvu iz 2005, dopunjen 2010, koji i lokalnim samouprava nameće obavezu da poseduju vozilo, hladnjaču za skladištenje i kafileriju, gde se uništavaju leševi domaćih životinja.

Moglo bi se reći, logični potezi koje od naše zemlje očekuje i Evropska unija kako bi se kontrolisao broj i promet stočnog fonda, a da neki njegov deo na volšeban način ne nestaje u tokovima sivog tržišta. Međutim, logika propisa pretvara se u haos u dodiru sanašom praksom, gde jedan od najbogatijih stočnih regiona u zemlji nema ni kafileriju, ni hladnjaču, ni vozilo, ni službu za transport uginulih životinja, a najbliža takva služba udaljena je 65kilometara.

–Jedina veterinarska ustanova koja zadovoljava uslove za prikupljanje i uklanjanje životinjskih ostataka na prostoru do ispod Beograda jeste „Proteinka” iz Sombora. Pošto imaju veliku teritoriju o kojojbrinu, u Suboticu i okolinu dolaze samo jednom sedmično, obično utorkom, što stvara ozbiljne probleme i stočarima i nama koji pokušavamo taj problem da rešimo – kaže za „Politiku” Mirko Ostrogonac, šef Službe za poljoprivredu grada Subotice.

Iako je pre dve godine donesena gradska odluka o zoo-higijeni, u njenom sprovođenju nije se uopšte odmaklo. Nezvanično, „Politici”je rečeno da su postojali pregovori sa „Čistoćom i zelenilom” dauredi jednu prostoriju kako bi se ona pretvorila u hladnjaču gde bi se odlagale uginule domaće životinje dok „Proteinka” jednom sedmično ne dođe po njih, ali se i u tome stalo. Kupovina odgovarajućeg vozilačeka „zeleno svetlo” kroz rebalans budžeta. Subotica sada pokušava da konkuriše kod norveške vlade za finansiranje projekta vrednog do pola miliona evra, ali bi i za njegovu realizaciju, a to je izgradnja prihvatilišta i hladnjače, opet bilo potrebno najmanje godinu i po dana.Do tada, treba svake sedmici rešiti odnošenje i do petuginulih goveda ili rasnih ovaca i svinja, što će, kako se procenjuje, gradski budžet stajati do kraja godine oko 400.000 dinara.

– Razumljivi su i nervoza i nezadovoljstvo stočara,bilo je i zaistaljutitih poziva, naročito tokom letnjih meseci, zbog toga što uginule domaće životinje ostaju u dvorištu i celu sedmicu, ali mi se trudimo da ovaj problem što brže rešimo – kaže nam Ostrogonac.

Aleksandra Isakov