Немачке дилеме о укидању санкција Русији

Упркос појединим медијским спиновима да ће Европска унија до краја октобра ублажити санкције против Русије, уведене због кризе у Украјини, то се ове недеље није догодило. Штавише, шефови дипломатија ЕУ на овонедељном састанку у Луксембургу су истакли да ће до попуштања или укидања санкција доћи тек кад се увелико примени споразум о прекиду ватре, склопљен у Минску 5. септембра.

Упркос томе што ставке споразума у Минску још нису у потпуности примењене а Русија и даље држи Крим, како сазнаје немачки добро обавештени таблоид „Билд”, многи у немачкој влади и међу политичарима „велике коалиције” демохришћана и социјалдемократа говоре само о томе како се може наћи начин за окончање санкција према Москви.

Како сазнаје овај таблоид, чији текстови често умеју да уздрмају владу у Берлину, чак је и сама канцеларка Ангела Меркел наговестила да би, средњорочно гледано, са Русијом требало нормализовати односе. Према тврдњама овог листа, Меркелова је у малом кругу најближих сарадника већ наговестила да би се средњорочно гледано односи са Москвом поново могли нормализовати и да би услови за то, између осталог, могли бити – стопирање даље дестабилизације источне Украјине и преговори о будућем статусу Крима.

Према сазнањима овог листа, и шеф немачке дипломатије социјалдемократа Франк-Валтер Штајнмајер ситуацију види слично, а при томе се у његовом министарству још каже да би влада у Берлину требало да буде спремна и да притегне санкције, уколико руски председник Владимир Путин поново пооштри свој курс ка Украјини.

Међутим, Штајнмајер је у разговору за недељник „Цајт” рекао да ЕУ мора пре или касније да изађе са јасним критеријумима за скидање санкција Русији, додајући како се европска „двадесетосморица” уопште нису договорила који предуслови морају да постоје да би се укинуле казнене мере.

„Чак и ако није дошао тренутак за укидање санкција, морамо да се позабавимо питањем шта ће се дешавати следеће”, рекао је Штајнмајер, додајући да договори из Минска морају да се примене „брзо”, а да расправа о укидању санкција Русији може да почне тек када буду испуњена три главна услова. „То су повлачење војника и тешке артиљерије из тампон-зоне, успостављање ефикасне контроле границе и одржавање избора на подручјима која су под контролом милиција самопрокламованих република.”

Осим представника Хришћанско-демократске уније и Социјалдемократске партије, и трећа чланица „велике коалиције” – баварска Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) – наговештава заинтересованост за ублажавање става према Москви. Заменик шефа ЦСУ Петер Гаувајлер је за „Билд” изјавио да би Меркелова и Штајнмајер требало да Путина доведу за преговарачки сто и да би заједнички циљ Запада требало да буде да Русија поново буде на самиту Г-8 следеће године.

Док су немачке дилеме подстакнуте економском ценом коју Немачка плаћа због санкција Русији, немачка обавештајна служба БНД проценила је да Русија може најмање четири године да издржи санкције Запада.

Новчане резерве Русије, према проценама те службе, у овом тренутку износе 619 милијарди долара, што је 162 одсто од висине државних расхода за текућу годину. Као резултат тога, Русија би могла само од тих средстава да живи 20 месеци. У БНД-у такође верују да, захваљујући великим новчаним резервама, као и релативно ниском јавном дугу од 13 одсто, Русија може током четири године да издржи последице финансијске кризе, пренели су немачки медији.

Руска Сбербанка је ипак одлучила да одмах покуша да одбрани своје интересе пред Судом ЕУ у Луксембургу, где је јуче поднела захтев за поништење одлуке Савета ЕУ о примени секторских санкција уведених Русији, а које се односе на ову банку. Осим Сбербанке, од 1. августа под санкцијама ЕУ су још четири руске банке – ВТБ, Гаспромбанка, ВЕБ и Росељхозбанка. Европским институцијама је забрањено да тим банкама омогућавају средњорочно и дугорочно финансирање. Претходно су и руски нафтни гигант „Росњефт” и бизнисмен Аркадиј Ротенберг такође поднели тужбу против Савета ЕУ јер су се нашли на удару санкција.

У међувремену је Савет министара ЕУ закључио да је „рано да се укину санкције Русији, али и да би било какво пооштравање санкција само погоршало украјинску кризу”. Према речима шефа дипломатије Шпаније Хосеа Мануела Гарсија-Маргаља, ЕУ очекује да се споразум из Минска спроведе тако да се испоштује прекид ватре, постави мисија ОЕБС-а за надзор украјинско-руске границе, размене заробљеници и омогући хуманитарна помоћ. Осим тога, како каже, мора доћи до „националног дијалога уз учешће свих страна који ће уродити усвајањем новог устава, а ту је велики проблем и кључна ствар уставна децентрализација Украјине тако да Украјина не постане земља која не може опстати”.