Клима неповерења

Оно што све чланице Уједињених нација на конференцијама о климатским променама не успевају да се договоре, ове недеље успели су лидери Европске уније. На самиту у Бриселу постигнут је споразум о климатским променама у оквиру којег су се обавезали да ће до 2030. смањити за 40 одсто емисију штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

ДОГОВОР ЛИДЕРА ЕУ: Осим тога, после дугих и мучних преговора европска „двадесетосморица” договорила су се и о повећању употребе обновљивих извора енергије за 27 одсто до 2030, потом о плану уштеде енергије за 30 одсто, као и о обавези да свака држава мора да има инфраструктуру која јој омогућава да 15 одсто сопствене производње струје извезе суседу. Премда овај резултат није много задовољио борце за чистију животну средину, ЕУ ће напокон имати јединствени став пред међународну конференцију о клими у Паризу 2015. када се на глобалном нивоу очекује продор у овој области. Осим тога, ово је први мали корак у којем ЕУ настоји да промени чињеницу да је сувише енергетски зависна од извозника енергената.

НЕОБАВЕШТЕНИ КАМЕРОН: Договор о клими је постигнут, али се „клима” међу 28 европских лидера испунила неповерењем чим је поменута рачуница Европске комисије (ЕК) о томе колико која држава ове године треба да додатно допринесе буџету ЕУ. Британски премијер Дејвид Камерон био је запрепашћен да његова земља мора да уплати додатну 2,1 милијарду евра у буџет ЕУ. „Немам намеру то да платим”, рекао је видно узрујани Камерон. Таман када је он помислио како је оштром реториком показао како је јак и добар лидер, британски медији су сазнали да је заправо Камерон у четвртак на самиту ЕУ био „само необавештен”. ЕК је још почетком недеље обавестила британског министра финансија Џорџа Озборна да Британија мора да уплати још новца јер је утврђено да је остварила боље економске резултате од осталих чланица ЕУ, али је Камерон о томе сазнао тек у Бриселу. У жустрој расправи, немачка канцеларка Ангела Меркел му је, кажу дипломатски извори, веома хладнокрвно рекла да је захтев Брисела „морао да му буде очекиван”, али Камерон се на то није обазирао те је оптужио ЕК да га је напала неспремног.

Иако је поновио ранију претњу да ће његови торијевци поручити Британцима да на референдуму 2017. гласају за излазак из ЕУ, Камерон као да губи политичко тло под ногама кад год је у питању ЕУ. За праве британске евроскептике много примамљивија постаје прича Најџела Фаража, чија анти-ЕУ странка убрзано стиче популарност. С друге стране, представницима великог бизниса у Британији сметају Камеронови иступи јер се прибојавају последица британског изласка из ЕУ, од чега све више стрепе и обични Британци. Према последњим истраживањима јавног мњења, 56 одсто Британаца би на референдуму гласало за останак у ЕУ, што је највиша подршка од 1991. године. Овај резултат се објашњава тиме да је успех Фаража поларизовао целу дебату, али право питање је на чело ког блока Камерон заправо жели да стане и како жели да промени статус Британије у ЕУ ако подгрева климу неповерења међу државама чланицама.

ПРОПАГАНДНИ РАТ: Клима неповерења, међутим, већ неко време мучи и односе Запада и Русије, која се огледа не само у санкцијама и дипломатским трвењима око украјинске кризе, већ и у све очигледнијем пропагандном рату. Ових дана Међународна информативна агенција „Расија севодња” (Русија данас) отвара представништва у 29 земаља, међу којима и у Србији, а Русија Владимира Путина доказује да је ипак научила медијску лекцију од Америке која је деценијама хладног рата, али и данас, милионе долара потрошиле на пропаганду на локалним језицима. Најчешће са успехом да пласира своје виђење догађаја у свету.

Због тога није чудно да је Путин за првог директора МИА „Русија данас” изабрао Дмитрија Киселова, новинара и ТВ водитеља, кога независни листови оптужују да отворено подржава владајућу Јединствену Русију. Још мање чуди то што је главна уредница агенције постала управо Маргарита Симоњан, позната по томе што је минулих осам година успела да од руске ТВ мреже „Раша тудеј” направи успешни пандан америчком Си-Ен-Ену оспоравајући у свету доминантну англоамеричку визуру догађаја. Симоњанова је упоредо главна уредница и агенције и ТВ мреже, које имају истог газду и практично исто име али формално нису повезани. Да успех „Раша тудеј” и те како смета Американцима сведочи и то да је у априлу ове године лично амерички државни секретар Џон Кери критиковао извештавање ове ТВ куће оцењујући га да се своди на ширење измишљотина о Украјини и на пропагирање фантазија Владимира Путина.

Међутим, ни амерички људи у Европи не спавају. Прошлог марта тадашњи шеф пољске дипломатије а сада председник Сејма, Радослав Сикорски, изнео је идеју о отварању паневропске телевизије на руском језику, а пољски медији ових дана откривају да је пројекат ТВ Глас Европе већ при крају. Ова телевизија на руском језику биће „одговор на прокремаљске руске ТВ канале” који се гледају у земљама насталим распадом СССР.

И једни и други и трећи рећи ће да им је циљ да пруже „објективно, професионално и избалансирано извештавање”. Истина је, пак, да им је превасходни циљ да буду оруђе у информативном рату.