Два су света упоредо расла

Добро дошли у Берлин је првобитни, оригинални наслов "Кабареа" насталог по књизи Џоа Мастерофа, на основу комада Џоана Ван Друтена и прича Кристофера Ишервуда. Музику и сонгове по којима је, иначе, овај мјузикл познат, и препознатљив, као и по прослављеним интерпретаторима, попут Лајзе Минели, компоновали су Џон Кендер и Фред Еб. "Кабаре" је, као гост, на сцени "Позоришта на Теразијама", поставио редитељ и кореограф Чет Вокер. Диригент и аранжер агилног, бујног и бурног, па мелодиозног оркестра, Војкан Борисављевић.

Представе без великих изненађења. Видели смо динамичну, жустру, економичну, али и полетну и енергичну представу, јасних, читљивих линија, уигран, ватрен плесни ансамбл, Ивану Кнежевић као Сели, Николу Булатовића као Клифорда Бредшоа, Слободана Стевановића као Церемонијал мајстора, и дует Шнајдер–Шулц, Елизабета Ђоревска и Душко Радовић као средишње уочљиве протагонисте.

Тридесете године у Берлину. Љубав и надолазећа нацистичка машинерија за ширење омразе, страха, насиља, смрти. Лакоћа, илузије, безбрижност, кабаре као свет у свету где је све лако и лепо, и опака, претећа стварност која запљускује кабаретску сањарију, наду, снове, очекивања, лакоћу живљења. Сценограф Марија Калабић и костимограф Снежана Шимић обиљем боја и тонова оцртале су и супротставиле ова два света у коме се заплићу и расплићу две љубавне приче. У првој, своју стазу у уметност романа и сцене траже романсијер Клиф Бредшо и Сели Боулс, звезда кабареа у клубу "Кит-Кет". Друга линија приче не упућује тако далеко и високо. Немица, госпођа Шнајдер, издаје собе, и  њен просац, Јеврејин, господин Шулц, обожавалац воћа, из круга су обичних људи, оних што од живота не траже одвише: малу срећицу, малу кућицу, љубав скромну, ако таква постоји! Редитељ овај пар користи да у спектакл, обојен претњом и злокобношћу, или бар ризичношћу која прати и живот и уметност, уведе и нешто лакоће и хумора, нешто плебејско што стоји насупрот захтевном, уметничком.

Чет Вокер не скрива супротстављености. Напротив, драматизује их са мером и укусом колико то логика и театралика мјузикла допушта. Приче редитељ и кореограф Чет Вокер казује једноставно, без наглашеног упућивања, политизирања, или моралисања, али не и равнодушно. У средишту представе, Вокер са пријатном, елегантном лакоћом, без емотивних разливања и преливања, одржава питања какав је то свет у коме љубав, ма какви њени облици и видови били, једва, и тешко, опстаје.

Кабаре је у представи Чет Вокера и "Позоришта на Теразијама" свет без кога не можемо, свет илузија без којих ни једна зрелост, ни једна љубав, ни један живот, нису. Можда дубље и заснованије супротстављености од ове и нема. Овај дух, атмосферу, светлост, боју, гестикулацију, интонацију, театралику, коју ова врста позоришта одавно изграђује и богати, Чет Вокер досеже и остварује у завидној пуноћи и разбокорености оснаженој и оплемењеној ентузијазмом, сигурношћу и самоувереношћу са којом делује читав ансамбл.

Сели Боулс, Нађа, Јасмина, или Катарина, једна је од хиљада девојака које одувек, па и данас, лебде између неба и земље, илузија и збиља, сна о животу у лепом пространом царству уметности, и реалности која за пусте снове има мало разумевања. Црвенокоса Сели Иване Кнежевић, љупка, гипка, покретљива, кинетички и емотивно напета, зачас је "збрзала" или "збарила" старинског, прилично конвенционалног, уштирканог и усуканог романописца Клифорда Бредшоуа, како га тумачи Никола Булатовић. У речнику данашњих девојака лудица и сањалица различитих формата и квалитета, Сели Иване Кнежевић креће се у распону од фразе лако ћемо, боли ме уво, до старе, народске, играчка плачка! Хер Шулц Душка Радовића знак је реалности као свакодневице, живота у скромној верзији, али не без поезије и хумора нерепрезентативних бића каквих је највише у овом свету. Особитом благошћу, топлином и брижношћу прожета је госпођица Шнајдер Елизабете Ђоревске.

Оно вечно кабаретско које није само жанр, театар, већ и саставни део сваког живота и бића, па и оног озбиљног и посвећеног, најиздашније је зрачило из Церемонијал мајстора Слободана Стефановића. Мирољуб Турајлија као Ернст Лудвиг, одмерен, тачан. Фројлајн Кост Ане Маљевић додаје изразитости оног што је кабаре, његово лице и маска, заводљивост и сетност.

Прецизан, али не и спутан спектакл, пријатно вече полетне, складне, ослобађајуће музике, песме, и игре у традицији џез балета и театралике кабареа.