Украјина кратких рукава

Задивљујуће је било гледати и читати у петак ујутру извештаје западноевропских медија у којима је безмало прослављан трилатерални гасни споразум Русије, Украјине и Европске уније. Просто је било задивљујуће приметити тај драматичан заокрет медија који су колико до пре неки дан били пуни анализа о томе да чак и ако Руси ове зиме прекину доток гаса Европа може издржати или да ће тај мањак веома лако надоместити допремањем течног гаса танкерима из заливских земаља или пак за коју годину из САД.

ИНТЕРЕСИ ВЕЛИКИХ: Иако су до скора безмало ниподоштавали значај руског гаса, сада су поједини наслови веома јасно описали од чега су Европљанима стрепели. „Гасни споразум Русије и Украјине осигурава зимско снабдевање ЕУ”, гласио је наслов једне од ударних извештаја Би-Би-Сија, док је бриселски портал „ЕУ обзервер” у наслову поручио: „Никоме неће бити хладно јер су Русије и Украјина утврдиле зимски гасни споразум”. И изјаве званичника су биле више него јасне. Одлазећи председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је рекао да „сада нема разлога да се грађани у Европи плаше да ће им бити хладно ове зиме”, док је европски комесар за енергетику Гинтер Етингер самоуверено рекао да је уверен да ће Украјина бити у стању да исплати дуг Русији од 3,1 милијарду долара.

Ове и друге изјаве и наслови можда најбоље указују да се Украјина у овим мучним преговорима мало питала већ је само било питање како ће своје гасне и финансијске интересе намирити велики – ЕУ и Русија. И како се чини, велики су у томе успели.

Москва је успела да натера Запад да финансијску помоћ намењену Украјини заправо преусмери у руски буџет који ће са тим милијардама долара надоместити губитке настале санкцијама ЕУ али и рекордно ниском ценом нафте коју је изазвала огромна продукција Саудијске Арабије. Русима је пошло за руком и да у новембру и децембру Украјинцима продају гас по цени од 378 долара за хиљаду кубика, а од јануара до марта за нешто нижу цену од 365 долара. Међутим, то је и даље око 100 долара више од 268 долара колико је за хиљаду кубика гаса Украјина плаћала у време председниковања свргнутог Виктора Јануковича. Москва је успела да издјествује и да јој убудуће Кијев нове набавке гаса плаћа авансно месец за месец. Рекло би се да је Русија добила све што је тражила и да није направила никакав уступак. Ипак, Москва је направила уступак: није инсистирала да јој Украјина плати целокупан дуг од 5,3 милијарде долара већ 3,1 милијарду долара а да о томе да ли је Кијев дужан и додатних 2,2 милијарде одлучи арбитража у Стокхолму. Тиме је заправо Москва Кијеву наплатила испоручени гас по цени из времена Јануковичеве власти. Засад.

И ЕУ је успела да намири своје интересе иако ће, како сама признаје, исплатити „количину ЕУ помоћи (читај: новца), која је ван преседана”. Међутим, ЕУ се осигурала да избегне понављање сценарија из 2006. и 2009. године када руски гас није стизао до ЕУ. Дакле, избегла је гасну кризу и себи дала још маневарског простора да шири своје капацитете који ће јој омогућити да смањи значај руских енергетских гиганата који јој сада допремају трећину потребног гаса. То се полако већ дешава па је минуле недеље је у Литванији отворен терминал за претакање течног природног гаса што ће балтичким земљама омогућити да у потпуности измене своју искључиву енергетску зависност од Русије.

УКРАЈИНА НА ПОСЛЕДЊЕМ МЕСТУ: А шта је добила Украјина? Па, осим топлих домова житеља, остала је мање-више кратких рукава. Индустрија која користи гас за производњу се углавном налази на југоистоку земље који под својом контролом држе проруске снаге. Неће осетити ни бољитак од обећаних средстава ЕУ и ММФ, јер ће сав новац отићи Русима уместо да, као што су планирали, оде на улагање у изградњу инфраструктуре, крхки одбрамбени систем, али и реформе у скоро свим областима. Не само што неће осетити бољитак већ ће добар део новца морати кад-тад да врате ЕУ и ММФ, а цена гаса ће им бити највећа у њиховој новијој историји, и већа од европског просека. Прошле зиме сигурно нико од демонстраната на кијевском Мајдану није мислио да ће то бити резултат њихове борбе за промене.

ОРБАН У ДЕФАНЗИВИ: С друге стране, када је након априлских избора лако оформио коалицију која има двотрећинску подршку у мађарском парламенту, премијер Виктор Орбан сигурно није мислио да би неко могао тако лако да га натера да одустане од својих одлука. Нарочито, ове недавне одлуке да опорезује скидање података са интернета и тиме са око 65 милиона евра попуни не баш пун државни буџет. На то га не би навело ни то што га из Вашингтона и Брисела све отвореније оптужују да сузбијањем медијских слобода врши „путинизацију” Мађарске. Ма ни свакодневно окупљање десетина хиљада људи не би било узрок да међу њима нису били и поклоници његове странке Фидес. Орбан је брзо реаговао и одложио доношење спорне одлуке. Ипак, мало је вероватно да ће Орбан дуго бити у дефанзиви, јер ваља попунити мањак у државној каси а друштвене мреже све више кипе од критичара његове владе. Да неће предуго чекати сведочи и то да је већ за јануар најавио „националне консултације” о томе које порезе је неопходно увести.